You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
DOMOVINA ERBASA<br />
Aerospasijal je naslednik brojnih velikih imena iz proslosti<br />
francuskog vazduhoplovstva<br />
Dole: M/azni lovac l'Qtttr<br />
/IN izJO. pukafrancusko~<br />
ramog vazduhoplovstva.<br />
Desno: S£212 dirmrdo1<br />
lakr presretal sa delta [.;,<br />
tom, koji je imao urot1<br />
SNECMA atar, prvi pw<br />
poleteo 20. aprila 1956.<br />
Prvog marta 1967. dva vclika preduzc ~a francuske vazduhoplovne<br />
industrije Ucst avijasijon i Sid-Est avijasijon,<br />
su se udrufila u Sid avijasijon, sa ukupno 22.000<br />
zaposlcnih. Oba preduzc~ su nastala 1936. sjedinjavanjem<br />
i nacionalizacijom privatnih fabrika aviona Liore<br />
i Olivije, Romano i SPCA.<br />
Nakon o kupacije<br />
Sve francuske vazduhoplovnc fabrike nako n o kupacije<br />
1940. preuzeli su Ncmci koji su 1941. sa vladom u<br />
ViSiju sklopili sporazum da ce sve fabrike raditi za njih<br />
pre svega avione po ncma¢kim licencama. ali i poneki<br />
francuski avion za potrebe vgija. Tako su izradivant<br />
lovci devoatin D 520, bombarderi liore olivije leo 45, a<br />
od maja 1942. u Tuluzu i ¢ctveromotorni putni¢ki avion<br />
SO 161 Blohove ko nstrukcije. Mcdutim, proizvodnju<br />
aviona SO 161 Ncmci su zaustavili odmah nakon<br />
prvog leta prototipa koji su zaplenili.<br />
Nakon oslobodenja francuska vazduhoplovna industrija<br />
sc izuzetno brzo oporavila i tokom narcdnih desct<br />
godina je izradila vcliki broj najrazli¢itijih prototipova.<br />
Pocetni program Sid-Esta jc obuhvatio i ponovnu<br />
proizvodnju ve~ pomenutog SO 161 koji jc nazvan langtlok,<br />
a njegov prvi serijski primerak polctco je septcmbra<br />
1945. Ovi avioni su irnali mesta za po 33 putnika<br />
i pet ¢1anova posadc. a do 1947. izradeno ih je 40 i<br />
to za Er Frans i poljsku kompaniju LOT. Langdok je<br />
izradivan u raz!ititim varijantama i na po¢etku je bilo<br />
nckih te~k~ sa stajnim trapom, sa oprcmom protiv<br />
zalcdivanja i za grejanjc kabine. Izgradcno jc 100 lan·<br />
gdoka koji su kasnijc ko ri §~eni i za ispit ivanjc novih<br />
motora i lansiranje raketa.<br />
1 vcliki hidroavioni iz prcdratnog vremena nisu zaboravljcni<br />
i tako je zapo¢et rad na dhovskom SE 1200 sa<br />
~am motora i 125 putnika. lzradeo je i manji probni<br />
avion sa ¢etiri motora od po 300 KS kako bi sc dobili<br />
Sto pouzdaniji aerodinami¢ki podaci, ali su konstruktori<br />
ipak morali da prihvate da su vrcmcna putni~kih<br />
hidroaviona pro~ l a , pa su se zato radije prcusmerili na<br />
SE 2010 armanjak, moderan putni¢ki avion sa ~et iri<br />
motora prat i vitni od po 3500 KS koji je imao sedi~ta<br />
ta 107 pumika i pet ~lanova posade.<br />
Pro totip armanjaka je prvi put poleteo u T uluzu 2.<br />
aprila 1949. a usledilo jc osam serijskih primeraka.<br />
Poceli su da se koriste dccembra 1952. ali su imali<br />
toliko greSaka. da su nakon osam mescci povufeni iz<br />
putni~kog prometa i stavljeni u magacine. Nakon izbijanja<br />
rata u Indokini. dcccmbra 1953. su opet po¢eli da<br />
sc koriste na liniji Tuluz-Snjgon. To nije dugo potraja·<br />
lo i poslcdnji primcrak armanjaka je na kraju ko ri§cen<br />
jcdino za ispitivanje novih motora.<br />
Uz sopstvene ko nstrukcijc Sid·Est je izradivao i ele·<br />
mente za avione drugih frnncuskih fabrika. U meduvrcmcnu<br />
u Sid·Uestu je nastajao nov saobra~jni avion<br />
l\ija osnova su bila dva aviona iz ranih l\ctrdesetih<br />
god ina SO 30 i SO 90. Ovaj poslednji sc prcdstavio u<br />
prili~no dramati~nom vidu tokom drugog svctskog rata,<br />
jcr jc priliko m svog prvog leta odlcteo pravo na<br />
savczni¢ki aerodrorn kod Altira. Nemci su odmah za.<br />
bran iii svako dalje ispitivanje drugih francuskih prototipova<br />
kako bi spre~ili sli¢na bekstva.<br />
SO 90 je bio laki dvomotorac za 13 putnika koji jc<br />
nakon rata razvijen prvo u SO 93, 94 i 95. 1aadeno ih<br />
je oko 60, a kori§Ccni su kao putnitki avio ni i kao<br />
avioni za obuku u navigaciji u morn ar i ~koj avijaciji.<br />
S030 je bio skladan putni¢ki dvomotorni avion sa<br />
kabinom sa stalnim pritiskom. Prototip je prvi put<br />
polcteo u Kanu novembra 1942. Nakon rata je sa dva<br />
motora gnom ron od po 1700 KS kao S030R scrijski<br />
izradivan. Postojala je i verzija S030P sa dva motora<br />
prnt i vitni od po 2300 KS za 30 putnika koja jc nakon<br />
ispiti vanja sa jednostrukim i dvostrukim stabilizatorom<br />
pravca nazvana breumj. 1zradeno je 45 aviona<br />
breumj koji su lcteli na raznim putni~kim linijama.<br />
Nakon ~to je ovaj avion dobio dva dodatna mlazna<br />
mot ora turbomcka pal as od po 160 kg potisne snage<br />
mogla sc povceati uzletna tcfina, pa je viSe breranja na<br />
taj na¢in pobolj~ano. Ova SO 30 su kori§Cena kao<br />
probni avio ni sa mlaznim motorima umcsto uobi¢ajenih<br />
, S030R-02 je imao dva rols rojs nin izradcnn kod<br />
llispana. a S030P-2 po dva SNECMA atar lo l. Ova<br />
dva aviona su kori§Cena za ispitivanje letova na velikim<br />
visinama, imali su jednostruk stabilizator pravca i do·<br />
datne rezervoare za gorivo ispod krila.<br />
136
Change language