o_1990j3cet12tkcg1o2k896d22a.pdf

SIROM SVETA
lstorija Daglasovih aviona od klaudstera do DC-10
Dana\ jc fabrika aviona Dagla., crkraft kompani jedna
od m•jvcCih jedinica korporacijc Makdonel Dagla;,.
Q.,no,ana je dalekc 1920. kac.la jc Donald V. Dagla;,
(Donald W. Douglas) prcstao da radi u fabrici aviona
Glen Martin u koju je stigao kao prvi americki kon­
\ truktor sa stcccnom diplomom iz vazduhoplovne tchnikc,
a 19 16. postao glavni intcnjer fabrike. Odlu ~ io jc
da ;,c osamostali i da proizvodi pre svega civilne avionc.
Prcsclio se u Kaliforniju gdc jc uz svoj skromni
kapital i pomoe imucnijeg i \flOrhki nadahnutog partnera
Dcj'i'a (Davis) osnovao prcduzece Dejvis-Dagla~.
Prva porudzbina jc ~tigla od samog Dejvisa koji
jc lclco cvr>ti i Sto jcdnoMa' n1ji sport ski cJ,okrilni
a\1011 'a dva uporedna scdiSta. Tako je nastao klmul·
\ll't . potpuno drvene konstrukcijc prckrivcn Jakovanim
pl:unom, koji je imao polovni vojni motor Iiberti od
~00 KS, mnogo jaci no Sto jc hilo potrebno za takav
'pomki avion. Bila je to verovatno jcdina letelica na
wctu koja jc mogla da podignc tcret veCi od svojc
-,up\l•cne tezine. Pokazalo \C da bi taj avion. uz manje
prcpra' kc. potpuno odgovarao \flCCifikacijama amerifkc
morn a rice za torpcdni l>ombardcr. Daglas ga je
JXlnud•o mornarici i dobio porudtbinu - spccifikacija i
ugovor su ukupno imali svega IR ~tranica, a danas bi ih
bilo harem 18.000- za tri aviona DT-1 (daglas torpedo
I) koji jc trcbalo da im aju. za razlik u od klmulstertl,
trup od CcliCnih cevi, ne~ to viSe ?ica za uCvrSCi vanjc i
to~kovc koji bi se, po potrcbi. mogli zameniti plovcirna.
o,a porudzbi na je omogucil a da sc skromna radi·
o111ca prct vori u malu fabriku. a uskoro je usledio no"
ugo,or za 41 poboljSani al'iom OT-1. Daglas je onda
mogao da sc osamostali i osno' ao jc fabriku Dagla>
crkraft kompani.
• l'rvi oko svcla«
Godinc 1923. americko rutno vazduhoplovstvo jc od·
Jucilo da izvcde let oko sveta. Za takav let najpogodniji
jc bio avion D T·2 pa mu jc povccan rczervoar za
gorivo i opremljen je plovcima. Montirana jc i rad•o
oprema za ,·ezu i na,igaciju. Cetiri a,·iona tog tipa
Stjn/, tikago, Boston i Nj11 OrleatiS krcnuli su, 6. apri·
Ia 1924. na duga~ak put. Jedan od aviona je prinudno
\lctco vee na Aljasci. a ostala tri su na povratku.
3. nvgusta, vee skoro stigla do Amcrikc, kada je jed an
avion morao da slcti na Atlantski okcan. Zamenio ga
jc u mcduvrcmcnu popravljcni ~c t v rti avion i tako jc
slavna trojka slctela u Sijctlu 21\. scptcmbra. nakon ~to
jc prclctcla 45.000km z;~ 175 dana.
Jcc.lno~ta' nu a efi k a~nu l.on,trukc•Ju aviona 1../mul.!t~r/
DT Dagla;, je koristio jo~ c.lugi niz god ina kao o~nn' u
za '" •dafke c.lvokrilne a' 1onc 0-:!. 0-:!5. 0-3:!. 1 0-3b
ovi poslednji su koriSccni "c do c.lrugog S\'Ctskog raw .
tak i za trenazu i najratnovro,nijc transportnc zadatkc
~10 jc omogucavao ~ irok i trup ovog aviona.
Mornaricki avioni
Godine 1929. fabrika Daglas sc prcsclila na aerodrom
Klovcr Fild. U prostranim halama poeeo je rad na
vecim i slotenijim konstrukcijama aviona. Ve6na tih
no,ih projekata su bili dvomotorni hidroavioni i tako
jc 1931. izraden amfibijski putni~ki avion do/fill sa
osam sediSta. Prilitno tih aviona su preuzele vojska.
mornarica i obalna stra1a. Avioni su imali po dva
zvczdasta motora prat i vitni tipa vasp iii virlvajnd i
oznake C-21, (0A·26), C-26 (OA·-1) i /W-1 do RD·4.
Kori~ceni su kao Stapski. spa~ il a~ki i transportni avioni
svc do prvih godina drugog svctskog rata.
Mnogo manje uspcha Dagl a~ jc dofiveo sa dvomotorrum
di'Okrilcima XTN·I (T-10 1 P-20) i jcdnokrilnim
"' ionima XB-7 (YI 8-7) lod kojih je nastojao da do
kraja iskoristi t ada~nju klasi~nu konstrukciju - eelitnc
ce\ i, drvo. zice i plat no. Nakon toga SC radijc prcu·
~me rio na projekat jednog od najboljih fab ri~k ih intenjcra,
Ozona Nonro pa (Jo hn Northrop) koji se zalagao
za avione potpuno mctalnc ko nstrukcije. No rtrop
jc. Cinjcnica, 1927. prcSao kod Lo kida. ali je kasnijc
Dolt>: DC·9 serije 50.
I 39 st>di!ta i moumm
JTJD, ukljucen je u 1ao·
hrataj 1965.
J
~~.,.,.,.
••••••••••••••••
36