o_1990j3cet12tkcg1o2k896d22a.pdf

Lokid P-38 J lajtning 20. lova~kog puka 8. vazdusne flote
ameri~kog armijskog vazduhoplovstva.
Dlmenzlje
Raspon t5,85m
Dutina 11 ,53 m
Motor!
Ova alison V-1710-89/91 oc1 po 1425KS
Performanse
Najveea bnina 666km na ~
Plafon 13.400m
Dolet 725km
Naorulanje
Top kalobra 20 mm
Cetiri mitraljeza 12.7 mm
P.JJII. lajtnins je bio najmnosobrojnije
i~radivan
P-38. U Se•·emoj Africi i
£,·ropt lujllflng s~ nije po·
J..a:.uo nt1ruli1u uspeitrim.
jer mJe lno d01·oljrro pokrctljh
;:;a borbe .)a nemat·
lwn lo•·ctllltl, ttli na Tihom
okeanu jr predstav/jao
glaww orutje kuje je Japtmcima
••eoma brzo preore/a
premol' 11 vazduhu.
Laj tning sa dva trUJIR
Konstruisanje dvomotornog fovea /ajming zapoecto jc
1935. sa prou~avanjcm razli~itih rasporeda motora.
N ajvi~e je obc~avao model koji je Lokid aprila 1937.
poslao na ispitivanjc voj;,ci pod nazivom tip22. Avion
je imao dva trupa i ccntralnu gondolu za pilotsku kabi·
nu. Motori alison V-1710 su bili hladeni tetn~u. a
turbokompresor jc pokrctao izduvni mlaz. Tetnost za
hladenje je i~la od hladnjaka koji su se nalazili iza
turbokompresora. '3 strana repnog nosa~. Druge novine
su bile stajni trap tipa tricikla, krilo laminarnog
profila, Foulcrova zakrilca i jako naoruzanje u nosu
pilotske gondolc. Prvi let prototipom XP-38 je 27. januara
1939. obavio probni pilot Ben Kelsi (Kelsey), a
vee 11. februara njirnc jc postavio novi rekord brzinc u
letu od zapadne do istug muturu, pilot jc loSe proccnio razdaljinu
prilikom sletanja pa jc prizcmljio isprcd aerodroma u
Njujorku i ostctio avion. Uprkos toj nezgodi, ovaj
rekordni let jc dokazao pcrformanse novog aviona.
Ve~ u prcdscriju YP-38 u•cdcna. su neka poboljSanja.
Avion jc dobio ja¢c motore i naorutanje u nosu. JoS
pre ncgo !;to je :.eptcml>ra 19-10. poleteo prvi YP-38, i
Britanci i Amcrikanci 'u narutili \'iSe stotina P-38/aJI·
ninga. U horizontalnorn lctu Y-P-38 su zabclel.ili brzinu
od preko 640 km na ta\, ali jcdnog dana Kelsiju ;e
dogodilo. prilikom obru~avanja uz punu snagu motora.
da je izgubio vla'l nmJ uvionom koji se raspao u
vazduhu, a pilot sc spasio padobranom. Kasnije jc
konsrruk tor Kcli D~onson uz pomoc pilota izra~unao
brzinu kod kojc sc to dogodilo - 840 krn na eas. Do
raspada aviona jc doSio zbog nove pojavc koja jc tom
prilikom uotcna - zguSnjavanja vazduha kod vclikih
brzina. Potrajalo jc skoro dve godine dok su isprobali
43 moguca pobolj~anja i nasli reSenje za taj problem i
to u zakrilcima na hidraulitki pogon. izmenjenim sta·
ti~kim uravnotetenim masama visinskog kormila i jo~
nckim drugim izmenama. Prvi /ajmin:i i;poru~cni
RAF-u b1li su bcz turbokompresora i eli;a kOJC sc
okrccu u suprotnim smerovima sto je. medutim, climi·
ni;alo glavnc prednosti rib aviona koji sc tokom okrutnog
vazdusnog rata iznad Evrope zbog toga nisu dobro
pokazali, pa su koris~eni jedino za trcnatu.
Kasnijc su Britanci isprobavali lajminge sc turbokomprcsorima
kojc su na kraju prcuzclc svc amc•· i ~kc vazdu~ne
snagc u Evropi. Uslcdilo jc viSe vcrzija jcdnog
od najncobi~nij ih , a sigurno najtiSeg. mcdu ;vim lovcima.
Lctcti avionom P-38 bilo je mnogo manjc naporno
no bilo kojim drugim lovcem za pratnju bombnrdcra u
akcijama iznad Nema~ke. akcijama kojc su trajale i po
osam ~asova. i to zbog toga Sto je imao dva rcLer-oara
za gorivo na odbacivanje. Najvcca mana tog lovca jc
bilo sporo okretanje oko uzdu2ne ose. Sto jc otklonjcno
tek tokom poslednje ratne godine na vel7iji P-381
koja jc bila pn·i lovac sa hidrauli~nim poja~anjcm
krilaca. Druga slabost jc bila ncdovoljno grcjanje kabinc.
U rukama dobrog pilota vatra iz jednog topa
kalibra 20 mm i ~ctiri mitraljcza kalibra 12,7 mm mogla
jc da prouzrokujc pravo pustogcnjc. P-38F jc n10gao
da ponesc dvc bombc od po 453 kg, oprcmu za dimn u
88