o_1990j3cet12tkcg1o2k896d22a.pdf

ntift~r i mira! bila prili~nn nci7vc~na _ on je krcnuo u
pohod na manje »prevnljivo• civilno trii~te . Nakon
nckoliko ncuspe~nih poku~aja. 1962. je poeeo. zajcd
no sa fabrikom Sid-nvijasion, da gradi prototip mloz
nog poslovnog aviona mister 20 ~ijc krilo je prcuzcto
od istoimcnog lovca. a trup jc jasno bio potpuno origi·
nolan i imao pozadi sa obc stranc. dva motora prat i
vitni. Ovaj avion jc prvi put polctco 4. maj" 1963. '
kada je izvesno vremc nakon toga fabriku u Bordou
posetio Carls Lindberg on JC mt!ler 20 odmah prcporu·
cSo 'azduhoplovnoj kompaniji Pan Ameriken koja jc
poc!cla dn ga oudi Sirom SA 0. Uskoro :su mu ugradcni
ja~i motori, dobio je novo imc falko,20 i dobro >C
prodavao. Kada se pokazalo do bi podjcdnako u>pcSan
mogao da bude i manji poslovni a vi on- u falkomt 20 jc
bilo mcsta za deset putnika - srnanjcn je i kao fal·
ko11IO primao je ~etiri do osarn putnika. Falko1110 jc u
vrcmc svoga nastanka. 1970. bio najbrti poslovni 3\1·
on. jcr je let eo brzinom od prcko 900 km na ~as. a UJ'
to jc imao dolet od 3560 km. \koro neverovatna daljina
za poslovni a,·ion. Do 1983. prodato je 660 falkona 20 •
10, od toga je 41 koristila amcri~ka obalska strata, a
onda jc prodaja polako po~cla da opada. Daso jc onda
svc svojc snagc usmcrio no stvaranje ne~to veccg tro·
motornog falkorw50 koji jc odabran 1975. kada jc
kompanija im ala na umu poslovni avion koji bi mogao
da lcti iz Evrope u Amcriku bcz usputnih slctanja.
Srcdnji i zadoji deo trupa su prcuzeti oi:J falkomt20 a
dodoti su potpuno novo ~rilo i rcpne povrlioe. Uz d' a
pilota bilo je mesta i za dvanac~t putnika. Falkon50 jc
imao rri rurboventilatorska motora garct TFE od po
1680kg potisnc snagc. lma najvecu brzinu 0.86 maha
na visini 11.000 metara. a brzina horizontalnog leta jc
880 krn na ~as uz dolct od oko 6300 kilomctara. Takav
avion sc, razumljivo, nijc rnogao prodavati u onolikorn
broju kao manji, ali ipak jc 1984. prodato oko 140
prirncraka. a onda sc prcSio na modcrniji falkon 90().
D~111o: Erandar IV M, louc·homharder
Z/1 nosace
'" wna, bio je pretlrodnik
Jup~r nandara.
Ncuspeh putniCkog a' ion a
Srcdinom Sezdesetih godina Daso je poeeo da sc bav•
planiranjem putnickog aviona srcdnjc velicine merkur
sa dva mot ora prat i vitni JTSD sa po 6800 kg poti\nc
snagc. Avion jc po spoljaSnosti jako litio na boi11g 737,
a li jc imao prostorniji trup sa 160 sediSta; mcdutirn,
imao jc manje rezervoarc za gorivo. Daso je kod planiranja
tog avio na, kako jc bio ubcden u njegov uspch,
ucinio vcliku greSku time ~to jc ~ irom Francuskc posta·
'io niz fabrika koje je trcbalo da proizvodc de love La
merkur. Prvi prototip jc polcteo 28. maja 1971. a tn
godine kasoije je dobijcna dozvola za redovni putnicki
saobraeaj, nakon Sto su tri prototipa ukupno letela
1225 sati. Francuski avio-prevoznik jc maja 1974. u
saobracaj uklju~io prvi od dcsct poru~enib merkttra. a
onda do novih porudtbina v i ~c nijc doSio. Tako su
nove fabrike ostale bez posla i morale su da budu iii
zatvorcnc iii im se nalazio posao za druge naru6occ.
Merkttr nijc imao nekih tchni~kih nedostataka i pi loti
su ga i voleli. ali je imao prcmali dolet za potrebc
vecinc avio-kompanija. Cak i Er Frans jc radije kupio
boing 737 i 1976. Daso jc morao da prihvati cinjenicu
da progradl merkur n~c moei da opstane. Na vazdu·
hoplovnoj izlozbi u Parizu 1977. jc joS i predstavio
merk11r 200 sa potpuno novim krilom i superkritickirn
profilom, ali trfiStc sc intcrcsovalo jedino za nove
avionc. Kona~ni udarac jc stigao ncStO kasnijc u vidu
izjavc predsednika vladc Rcjmona Bara /Raymond
Barre/ da cc vlada dati podrSku za evropski program
novog putni~kog aviona. Acrospasialovog A 300 er·
bD!. Daso se nakon toga novom energijom opet po\\C·
t10 lo,·a~kim avionima.
35