o_1990j3cet12tkcg1o2k896d22a.pdf

STUBOVIITALIJANSKOG
VAZDUHOPLOVSTVA
Fiat proizvodi ratne avione za italijanske vazduhoplovne snage
vee od prvog svetskog rata
FIAT. italijansku fabriku automobila u gradu Torinu.
O'>II0\30 je 1899. l)o,am Anjcli (Gio,anni Agnelli).
koJt jc 1908. proSirio dclatnost stvaranjcm udru!enja
SIA (Socicta ltaliana Aviazione) za proizvodnju avion~kih
motora. SIA jc proizvela svoj prvi avion, dvokrilac
moris [arma11 pod oznakom F-5 19 14. Tada jc
Anjcli odlu~io da podsti~c nadarene doma~c konstruktorc.
Od 1916. do 1918. izradili su prcko 700 aviona
1111 OJO·pomilio sa poti'>kuju~om elisom koji su odigrali
znatnu ulogu u italijanskom ramom vazduhopiO\'Stvu
1a vrcmc prvog svet~kog rata. Korisceni su u pocetku
kao osmmraci aniljerij,kc vatre i u izviclackim cskadrilama.
a kasnije ;u dodcljcni pilotskim ~kolama kao
trcnafni avioni. Poslcdnja scrijska verzija bi la je SP-3
;a motorom fiat A-12 bi~ od 320 KS i po'>tizala je
bmnu od I-tS km na ~'"·
Protollp bombardcra !)/A-1200 jc polctco 1917. ali
nijc napravio neki po;cbni utisak na italijan\kc autoritcte.
koji su se vee bili opredelili za Kopronijcvc tromotorc.
dvokrilnc i trokrilnc avionc. Probni pilot je
bio mladi poru6tik Pcrosino Brak-Papa (Brock-Papa).
koji jc tokom dvadcsctih i tridesetib godina bio tesno
povczan sa nastankom Fiatovih aviona.
Rckordni letovi
!\a dan 22. sept em bra 1917. novi izviclacki avioni dvokrilni
SIA-782 je po>tavio rckord visine (sa putnikom}
od 7025 m i vojni kt·ugovi u Londonu su sc prilicno
zabrinuli kada je svcga dva dana kasnijc jcdan drugi
SIA-782 doleteo dotlc. iz Torina. Medutim. ovaj avion
sc nije poscbno i~kazao kao izvicla~ i uskoro je
prc;tao da se proi7vodt u korist sna2nijcg SIA 98. Sa
rasponom krila od 15.5m i tezinom od 1900kg, novi
vcliki dvokrilni avion jc imao motor fiat A-14 od 700
KS i postizao jc. za ono vreme, izvanrednu brzin u od
205 krn na cas. llalijansko t'atno vazduhoplovstvo je
porucilo 500 ovih aviona. ali je skoriin zavr~etkom rata
proi>vodnja stala sa ;vega 62 izraclena SIA 9/J.
Godtne 1918. firma je nazvana Fiat avijacionc. a zapo­
~lila JC izvanrednog tnlcnjcra koji je ranijc radio u
fabnci Ansaldo na cuvenim avionima dvokrilcima tipa
SVA. Celestino Rozatcli (Rosatelli} je svoj prvi avion
I? -2 konst ruisao na osnovi prcpravljenog Sf A 9 sa cvr~rom
konstrukcijom i bri~ljivije rasporcclcnom tezinom.
ukljucujuCi i prcme~tanje pilotske kabinc blire
no'u aviona. ltalijan~ko ratno vazduhoplo\\tvo jc kupilo
129 aviona R-2 koji su poshwli sve do 1925.
Prvi Rozatelijcv bomo;uao •vctski rckord br?inc ~a 336 km
na ~a~. 26. avgusta 1922.
U 'ledetih 20 godina imena Rozateli i Fiat 'u stalno
btla u prvom planu u vc1i ~3 rntnim avionima. Iz model•
RR j~ rn:>vijen 8R-1 I02J. u kome jc Rozntcli prvi
put kori~tio takozvanc Varenove upornice krila u nagnutim
parovima koji 'u se skoro dodirivali i koji su
ima li malo zatega od ?icc. Ovo re~cnjc jc uskoro po-
stalo karakteristika Rozatclijcvih dvokrilnih aviona.
Sto pcdcsct primeraka tog aviona koji jc imao jo~ za
1.8 metar vcCi raspon od SIA 98 i 8R dobila su odcljcnja
Rcgije Acronautikc ~oja jc 1923. formir:ma kao
samostalan rod vojske. BRI jc dostizao 240km na cas i
njimc jc 23. decembra 1924. postavljen rekord visinc:
5516 mctara postignutih sa 1500 kg tereta.
Poslc ncuspcha sa putnickim avionom sa ~>t scdgta
AL, Rozateli je ostvario ~'oj
prvi lovac sa oznakom
CR (Caccia Rosatelli). 'a motorom od 3oo KS. 1z
njcga jc razvijen model Cl?-1 cije leta~ke owbinc nisu
bile vrcdne posebnc patnje, ali je bio znacajan po
tome Sto jc zamenio lovcc strane konst,rukcijc. kao ~to
su bili AC-2 i njepor delt1f. 29 Cl. On je i za~ctnik duge
scrije Rozatelijcvih dvokrilnih lovaca koji su postigli
svets~u slavu. Postizao jc najvecu brzinu od 270 km na
Cas i pcnjao sc na 5000m 73 16 minuta i 27 >ekundi.
Marta 1926. Fiat je prcuzco i kompaniju An\aldo i
promcnio jc imc uSA A I Fiat. Ansaldo jc tada izradivao
izvida~kc avionc i jcdnokrilne lovcc devollten po
francuskoj liccnci.
lzdrilji• i CR 20
Najpoznatiji italijanski avion dvadesctib godina bio je
svakako lovac CR 20 koji je izazvao scnzaciju kada je
prikazan u opitnom centru Montecelo. septembra
1926. lzgraclivan je u brojnirn vcrzijama u ukupno 518
primcraka, a poceo jc da sc koristi u italijanskom
ratnom vazduhoplovstvu 1927. Do 1931. njimc jc naorutano
~est lovackih grupa. a dve eskadrile vcrzijom
bidroavionom CR 20-1. Za vreme invazije Abcsinijc
(Etiopije) 1935. ~ uvck ;u koristeni. ali pre svega
kao IO\Ci-bombardcri. jcr Etiopljani ionako nisu imali
vazduhoplovsrvo kojc bi se suprotstavilo lovcima.
CR 20 sc i izvozio - u Austriju. Maclarsku, Litvaniju i
Paragvaj. Nakon prikljuccnja Avstrijc Ncma~koj
1938. Luftvafc ga je koristila u svojim lovackim ~kolarna
za trcnatu.
lako jc Fiat pre svega radio za potrebc vojskc. toga
ipak nijc odvrarilo od "' aranja civilnih aviona. AS I je
bio maleni visokokrilac. turisticko-trcna2ni avion koji
jc 1929. dobio ekipnu nagradu u francuskom kupu
Salant de turizm (Chall enge de Tourisme). Slcdc~c
godine pilot Fran~esko Lombardi je leteo avionom
AS I do istocne Afrikc. a potom izvrlio j~ imprcsivniji
let do Tokija. AS I jc potvrdio svoj uspeh postizanjem
rckorda u trajanju. daljini i '~sini. lzradcno jc
preko 300 AS I i njcgovc razvojne ''erzije AS 2. Usledio
im jc TR I, dvoscdi. jednokrilni avion sa kabinom
koji jc proizvedcn u mnogo manjem broju primcraka.
Fiatovi avionski motori su bi li jo~ cuvcniji od Fiatovog
aviona. Nc samo da su ugradivani u bukvalno sve
Fiatovc avione, te motorc su koristili i drugi konmuktori.
Motor AS2 je davao pogon Makijevom a'ionu
,\139 kojim jc 1926. pobcdio u trci za Snajdcro' pchar.
Fiat jc 1929. kupio fabriku Marina di Piza kOJa je
izradivala Dornijcovc hidroavione i sa novim irnenom
CMASA (Construzionc Mcccaniche Acronautiche
Sasvim gore: S!A 78 , izvidac
iz posled11je godine prvog
werskog rata.
46