otkrivanje rotera - Sveučilište u Dubrovniku

Đorđe Obradović 269nego je njemu, znate, malo do imena. Mi književnici čeznemo za slavom ikad su nam na stražnjim dijelovima poderane hlače.- Dakle i Vi ste književnik - upitao sam ni muški ni ženski glas,što je sa sebe pomalo počeo skidati vel anonimnosti…- Ne baš ja… ovaj, nisam u „Guski“ (Grupa sarajevskihknjiževnika), ali me tako zovu.- Zar Vas zovu guskom?- Ne gospodine! Vi ste nekako raspoloženi za šalu. Mene zovuknjiževnikom.- A tako, onda oprostite na nehotičnoj griješki. Telefon jekriv, jer bih Vas bolje razumio da razgovaramo usmeno.- Oho, zar i na to mislite. Tu Vas, Boga mi, neće poslužiti sreća. Javolim zadržati svoju anonimnost do onog sretnog dana kada mi dadetesvu Vašu pišljivu nagradu, što ste je raspisali.- Baš je ovo sve zajedno interesantno. Pa Vi očekujetenekakav sretni dan. Ne znači li to da je i Vaša drama na dnevnomredu?- O, ne, nikako ne. Rekao sam Vam: ja sve činim radi svogaprijatelja.- Pa šta sada hoćete od mene?- Da doznam koliko ste drama pročitali?- Pa otkud Vam to pravo. Ta Vi niste kakav kontrolor mogarada.- O, ne, to nisam ni mislio kazati. Vi me sve nekako krivorazumijete.- A zašto se ne obratite na još kojeg člana?- Obratio sam se, ali svi nekako rezervirani. Jedan je bio tolikodrzak, da mi je dobacio: „Pa nemojte me gnjaviti više.“- Hvala na upozorenju. Lišite i mene te neugodnosti, otresemanonimnom i odložim slušalicu.Sav sretan da sam se donekle riješio sa ovom drugom tačkomiskušenja, što mi ga je postavljao anonimni, nastavio sam svoj posao.