You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
99<br />
nasilje najveći problem zemlje, dok je 81% ljudi izjavio da su<br />
zakon i red u državi propali (Prince, 1999). Mnogi građani, koji su<br />
bili obuhvaćeni ovim istraživanjem, verovali su da je neophodno<br />
imati pištolj u kući radi lične zaštite. Zbog porasta uličnog nasilja<br />
i konstantno prisutnog straha od kriminala, javni život u većim<br />
gradskim sredinama se pretvorio u golo preživljavanje ljudi, koji<br />
su se izvan svojih domova osećali nebezbedno.<br />
Tokom šezdesetih desio se niz političkih atentata u<br />
Americi koji su ostavili dosta posledica po naciju. Ove posledice<br />
nisu bile samo političke prirode. Atentati su u opštoj društvenoj<br />
klimi stvorili utisak da je nasilje izvan svake kontrole širom cele<br />
zemlje. Amerika je već bila preplavljena nasiljem i strahom od<br />
njega, a ubistva političkih lidera samo su dokazala da od njegove<br />
ekspanzije niko nije imun, očigledno ni predsednik, najbitniji<br />
čovek u državi. Ubistvo Džona Kenedija (John Kennedy) je<br />
ubedilo Amerikance da svako može postati žrtva i da nasilje<br />
nije nešto što se dešava daleko od njih. Atentat na predsednika<br />
Džona Kenedija izvršen je 1963. godine i izazvao je mnogo<br />
spekulacija. Nakon njega, ubijeni su i politički lideri crnaca<br />
Malkolm X (Malclom X) i Martin Luter King (Martin Luther<br />
King). Tokom 1968. godine, ubijen je predsednički kanditat<br />
Demokratske stranke Robert Kenedi (Robert Kennedy), brat<br />
bivšeg predsednika Džona Kenedija.<br />
Američka Nacionalna komisija uzroka i prevencije nasilja<br />
(1) zaključila je da je dekada šezdesetih drastično nasilnija od<br />
prethodnih i da predstavlja jednu od najnasilnijih u istoriji<br />
Amerike. Pored toga, organizacija je istakla da je Amerika bez<br />
sumnje prva od svih modernih demokratskih zemalja po broju<br />
ubistava, napada, silovanja i pljački. Sticao se utisak da je strah<br />
od nasilja celu američku naciju doveo do opsesije i fascinacije<br />
njime. Nasilje je postalo fantazija koja je opteretila javno mnenje<br />
i kulturnu produkciju. Političko i društveno nasilje tih godina<br />
navelo je mnoge intelektualce da zaključe kako je američko<br />
društvo zaraženo virusom destrukcije. Čuveni američki istoričar<br />
Artur Šlezinger Junior (Arthur Schlesinger Jr.) je tvrdio da su
Change language