Ovde - Početak

se smatra jednom od njegovih najznačajnijih karakteristika.
Bazen je smatrao da je fotografija slaba zato što hvata samo delić
vremena, dok film, po njemu, ima mogućnost da stvara utisak
trajanja nekog objekta u vremenu. Ova reprodukcija pokreta je
ključan činilac koji omogućuje nastanak utiska stvarnosti. Ipak,
perceptivno bogatstvo filma ne potiče samo od slike, nego i od
zvuka.
26
Osim toga, perceptivno bogatstvo svojstveno filmu
posledica je i istovremenog prisustva slike i zvuka,
pri čemu zvuk, rekonstruišući prikazanoj sceni njen
zvučni prostor (što u slikarstvu i romanu nije slučaj),
stvara utisak da su ispoštovane sve perceptivne datosti
originalne scene. Utisak se pojačava time što
reprodukcija zvuka ima istu pojavnu vernost kao i
vernost pokreta (Omon, Bergala, Mari, Verne, 2006:
137).
Psihološko stanje gledaoca tokom posmatranja filma je od
značaja u nastajanju efekta utiska stvarnosti. Tokom bioskopske
projekcije, pojedinac prestaje sa svim radnjama koncentrišući se
na film, a bioskopska sala obezbeđuje izolovanost od stvarnog
sveta. U takvim uslovima lako je zaboraviti na stvarnost i saživeti
se sa svetom filma. Mnogi nasilni i strašni horor filmovi dobijaju
na snazi i efektu kada se posmatraju baš u bioskopu, dok prikazani
van bioskopa ne ostavljaju isti utisak. Utisak stvarnosti nastaje i
putem logičke povezanosti događaja unutar same radnje filma.
Ovim se stvara utisak nužnosti sleda događaja unutar jednog
nestvarnog sveta. Ovo konačno dovodi do toga da nestvarni svet
filma postane stvaran, a činjenica da je u pitanju samo fikcija
privremeno se zaboravlja.
Osećaj kinestezije koji nastaje gledanjem filma, jeste
još jedan faktor koji deluje na gledaoce, pojačavajući utisak
stvarnosti. Kinestezija je unutrašnje čulo (sa receptorima
unutar mišića) pomoću kojeg ljudi osećaju vlastite pokrete, a
ono reaguje i tokom iluzije kretanja na bioskopskom platnu.