Ovde - Početak

Boni i Klajd
105
Boni i Klajd nastaje 1967. godine, u režiji Artura Pena,
na osnovu scenarija Roberta Bentona (Robert Benton) i Dejvida
Njumena (David Newman). Scenario je pisan pod snažnim
uticajem evropskog filma i bio je namenjen francuskim rediteljima
Fransoa Trifou (Francois Truffaut) ili Žan-Lik Godaru (Jean-Luc
Godard), koji su, po prvobitnoj zamisli, trebali da snime ovaj
film. Interesantna je činjenica da su Boni i Klajd istorijski likovi
koji su tridesetih godina XX veka bili ozloglašeni kriminalci u
Americi. Na ovaj način scenaristi su povezali dva vremenska
perioda; koristeći istorijske likove i događaje iz nasilne prošlosti,
oni su pričali o nasilju svog doba. Robert Benton je, da bi otklonio
nedoumice nastale oko perioda o kom je reč, izjavio da se u
filmu, nastalom po njegovom scenariju, radi o ratu u Vijetnamu
i brutalnostima američke policije nad demonstrantima (Kinder
u Slocum, 2001).
U filmu Klajd sreće Boni 1931. godine pri njegovom
pokušaju da ukrade kola njene majke. Boni se više svideo Klajd
od porodičnih kola i ona napušta svoj dom, sledeći Klajda
u pljačkama prodavnica, benzinskih pumpi i banki. Nakon
nekoliko bezazlenih pljački, Boni i Klajd u družinu priključuju
Si Vija (S. W.) kao vozača, Klajdovog brata i njegovu ženu. Ova
banda je harala po američkim državama Teksasu, Misuriju,
Kanzasu, Nebraski i Ajovi. Vremenom se upotreba nasilja bande
povećava, a ubistva postaju sastavni deo kriminalnih radnji.
Tokom jednog od pokušaja njihovog hapšenja, policija je ubila
Klajdovog brata i uhapsila njegovu ženu. Bežeći od policije, Boni
i Klajd su se sakrili kod Si Vijevog oca Malkolma (Malcolm). Da
bi umanjio kaznu svome sinu, Malkolm pravi dogovor sa šerifom
i odaje Boni i Klajda. Oni su ubijeni 1934. godine u zasedi, uz
upotrebu stotine ispaljenih metaka. Kraj filma je krvava scena
u kojoj se vide raznesena tela glavnih junaka usled prekomerne
upotrebe oružja. Iako se pokolj u stvarnosti desio onako krvavo