Ovde - Početak

Nasilje postmodernih filmova
157
Novonastalo kulturno stanje, prouzrokovano tranzicijom
društava organizovanih oko proizvodnje dobara u društva
organizovana oko razmene simbola i komunikacije, zvano
postmoderna, odrazilo se višestruko na kinematografiju.
Jedna od promena evidentna je u produkcijskoj praksi.
Prestankom proizvodnje filmova za masovno tržište, filmska
industrija Amerike krenula je u mnogo fleksibilniju produkciju,
prilagođavajući se segmentiranom tržištu. Ipak, najbitnije
promene nastale su u samoj kinematografiji. Postmoderni film
je odustao od uplitanja ideologije i kritike društvenih institucija
karakterističnih za kinematografiju šezdesetih i sedamdesetih.
Došlo je do kolapsa kulturnih normi i estetskih vrednosti koje
su nekada važile. Postojeće kinematografske forme postale su
iscrpljene, a način produkcije zastareo. Postmoderni film je uneo
novine služeći se intertekstualnim referencama, prisvajajući i
mešajući stilove i citate uz potpuno slobodno oslanjanje na dela
iz celokupne filmske i medijske istorije. Na ovaj način, nastali
su filmovi nezavisni od trenutnih društvenih zbivanja i socijalne
istorije. Ovakvo stanje je odlično opisao Žan Bodrijar u svojoj
knjizi Simulakrum i simulacija. Prema njegovom mišljenju,
današnji mediji ne predstavljaju, već definišu svet u kome živimo.
Realnost se gubi u nizovima slika kojim nas vizuelni mediji
bombarduju. Postmoderni svet je doba hiperrealnosti, koga
čine slike koje ne referiraju ni na šta osim na druge slike, koje
nemaju oslonca u stvarnom životu. „Nalazimo se u univerzumu
u kome ima sve više informacija a sve manje smisla” (Bodrijar,
1991: 83). O ovom stanju Bodrijar piše kao o imploziji stvarnog u
medij. Medij se više ne bavi spoljnim svetom, već samim sobom;
stvarnost nestaje, ostaje medij.
Ali slika više ne može da predstavlja realno, jer je
ona to sama to realno. Ne može više ni da ga sanja, jer