Ovde - Početak

143
ikada videla. To je veoma značajan film” (Foster u Bouzereau,
2000: 46). Ona je upitana i o uticaju umetnosti na stvarni život:
„Što se tiče mene, nema nikakve poruke u Taksisti. To je delo
fikcije … To ne znači da inspiriše ljude da rade bilo šta” (Foster u
Bouzereau, 2000: 46).
Istog dana kada je pucano na predsednika, scenarista filma
Pol Šreder je snimao svoj film u Njuorleansu. FBI ga je pronašla
pokušavajući da sazna da li je Hinkli pokušao da stupi u kontakt
sa njim. Šrederu je jednog dana stiglo pismo u kancelariju od
nekog ko je želeo da stupi u kontakt sa Džodi Foster. Šreder je
verovao da je to možda bio Hinkli. Prema njegovom mišljenju,
Hinkli se prepoznao i identifikovao sa filmom. Ako neko želi da
spreči da se ljudi identifikuju sa umetnošću, po Šrederu, postoje
dva rešenja: da umetnost ne prikazuje poremećene ljude ili da
ih prikazuje površno. Dok god se umetnost ne cenzuriše na ovaj
način, slične stvari će se dešavati. Veza između Hinklija i Taksiste
nije na nasilnom nivou već na psihološkom. Šreder je smatrao
da je cenzura pornografije u redu, dok cenzura Taksiste ne rešava
nikakav problem. Psihički bolesni ljudi mogu biti izazvani bilo
čim (19).
Ted Tarner (Ted Turner), jedan od vodećih medijskih
moćnika tog vremena, jeste izjavio da je on protiv svakog oblika
cenzure, ali da ne podnosi nasilje i krv Taksiste, i da bi odgovorni
ljudi iz Columbia Pictures-a mogli da se nađu na suđenju zajedno
sa Džonom Hinklijem. Šreder se branio izjavljujući da nasilje iz
filma može ostvariti i drugačiji efekat na psihički bolesne ljude.
Ako se oni vide i prepoznaju u filmu, možda mogu da pomognu
sebi (20). Skorseze je rekao: „Šta sam trebao da uradim povodom
Hinklijevog pucanja. Možda moji filmovi zatežu nerve. To je ono
što sam želeo da uradim, zar ne? Ne mogu i ne želim biti odgovoran
za svaku osobu koja je otišla u bioskop u kome se daje neki od
mojih filmova” (Bouzereau, 2000: 47). Neki su pretpostavili da
Skorseze neće snimati više filmove zbog onog što se desilo, ali
on je nastavio svoj rad, snimajući još nasilnije filmove kao što su
Razjareni bik i Dobri momci/Good-Fellas (1990).