Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
107<br />
pucnjave, kinematografija je, kada je reč o reprezentaciji nasilja,<br />
zakoračila u novo doba, eru ultranasilnog filma.<br />
Boni i Klajd je film kome svi autori, koji su pisali o<br />
filmskom nasilju, pridaju posebnu pažnju, jer predstavlja<br />
prekretnicu između dva perioda u reprezentaciji filmskog nasilja.<br />
Uz Divlju hordu i Paklenu pomorandžu, koji se javljaju nekoliko<br />
godina kasnije, film Boni i Klajd je najbolje izrazio rastuće nasilje<br />
u društvu i kulturi svog vremena. David Slokum (David Slocum)<br />
je, u svom članku „Nasilje i američka kinematografija”/”Violence<br />
and American Cinema” izneo: „1960-te i rane 1970-te su zlatno<br />
doba američkog filmskog nasilja” (2001: 7), dodajući dalje u<br />
tekstu: „Paralelno sa kontrakulturnim promenama tradicionalnih<br />
standarda i vrednosti, Holivud je stvorio scene rastućeg nasilja<br />
koje su kulminirale u tri filma koji po mnogima sažimaju slike<br />
individualnog i društvenog nasilja ere: Boni i Klajd, Divlja horda<br />
i Paklena pomorandža” (2001: 20).<br />
Scena iz filma Boni i Klajd (1967) u kojoj Boni drži uperen pištolj<br />
u policajca.<br />
Nasilna smrt Boni i Klajda je perfektno snimljena<br />
scena reditelja Artura Pena. On je koristio četiri kamere koje<br />
su snimale različitim brzinama. Prva kamera je snimala sa 24,<br />
duga sa 48, treća sa 72 i četvrta sa 96 frejma u sekundi. Pen<br />
je na svakoj kameri koristio različite objektive da bi dobio što<br />
šokantniji prikaz nasilne smrti. Razmišljajući o ovoj sceni, on<br />
je izjavio: „Postoji momenat u smrti kada telo ne funkcioniše
Change language