Ovde - Početak

133
izvedena i osnovno moralno pitanje dobro postavljeno, Aleks je
morao biti prikazan kao personifikacija zla. Sveštenik u filmu je
taj koji iskazuje osnovnu temu filma, postavljajući pitanje da li
Ludvigova tehnika zaista čini čoveka dobrim? On konstatuje da,
zbog tretmana, Aleks prestaje da radi loše stvari, ali, istovremeno,
on prestaje da bude čovek time što više nema mogućnost da bira.
Kjubrik je izjavio: „Suštinsko moralno pitanje jeste da li čovek
uopšte može ili ne može da bude dobar ako nema mogućnost
da bude zao, i da li je takvo stvorenje i dalje ljudsko biće” (Filips,
2004: 191). Autor knjige, Antoni Bardžes o ovoj temi je rekao:
Film i knjiga govore o opasnosti popravljanja
grešnih kroz slabljenje njihove sposobnosti da izaberu
između dobrog i lošeg. Ono što sam najviše želeo da
istaknem u svojoj priči jeste činjenica da je bog stvorio
čoveka da izabere dobro ili loše, i da je to zapanjujući
dar (Bardžes u Filips, 2004: 191).
Društvo bliske budućnost koje se nalazi na putu
totalitarizma je oduzimanjem slobodne volje rešilo da reguliše
problem sa kriminalom. Film zauzima jasno stanovište da je ovo
pogrešan put. Nasilje u prvom delu filma, nije nasilje po sebi; ono
je prikazano brutalno i detaljno u funkciji naglašavanja moralne
dileme. Ako je Aleks toliko opasan po društvo i ako je njegovo
ponašanje dovelo do stradanja i smrti drugih članova zajednice,
to i dalje ne znači da je rešenje ovog problema u stvaranju
mehanizovanog čoveka, paklene pomorandže, koji je svakog
časa spreman da ekspolodira, vraćajući se u prethodno stanje
procesom razuslovljanja. Izuzetna količina nasilja, definitivno je
bila neophodna Kjubriku da bi došao do onog do čega je želeo.
Međutim, nisu se svi složili sa gledištem po kom je ultranasilje
Paklene pomorandže bilo neophodno.
Prema tvrdnjama Kjubrikove žene: „Napad na Paklenu
pomorandžu bio je žestok u Britaniji. Bilo je neverovatno. Bio
je izravno optužen za ubistva i nasilje. Potom je svaki zločin u