You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
141<br />
Da bi dočarao Trevisovu paranoju, Skorseze je kameru<br />
koristio kao što se to radi u horor filmovima. Verovatno je ovo<br />
jedini razlog zbog kog Dejvid Kronenberg svrstava Taksistu u<br />
svoje omiljene filmove rađene u horor žanru. U Taksisti nema<br />
puno prikaza ultranasilja; ono je uključeno u film preko dijaloga,<br />
u kojima svi manje-više pričaju o nasilju, ili posrednim putem,<br />
kada je prikazan Trevis kako čisti krv sa zadnjeg sedišta svog<br />
vozila. Direktan prikaz ultranasilja može se videti samo na kraju<br />
filma, u sceni u kojoj se Trevis obračunao sa makroom. Poslednja<br />
scena obračuna u filmu sledi nakon dva sata izloženosti gledaoca<br />
rastu tenzije. Skorseze je ovu scenu želeo da snimi kao izuzetno<br />
nasilnu i realističnu. On je morao na neki način da je ublaži<br />
ne bi li izbegao opasnost da film dobije negativnu ocenu X.<br />
Da bi izbegao probleme sa cenzurom, on je napravio vizuelni<br />
trik snimajući najkrvavije scene 30% u boji, a 70% u crno beloj<br />
tehnici. Rezultat ove kombinacije jeste film koji izgleda kao da je<br />
ručno bojen. Ovaj vizuelni efekat je zadovoljio cenzore, tako da<br />
Skorsezeu ova scena nije donela nikakve probleme. Kulminacija<br />
filma Taksista predstavlja jednu od najrealističnijih ultranasilnih<br />
scena u kinematografiji. Odsustvo muzike i zvučni efekti odlično<br />
doprinose utisku okrutnosti nasilja koje se u njoj može videti.<br />
Reakcije javnosti, kao i kad su u pitanju drugi kontroverzni<br />
i nasilni filmovi, bile su podeljene. Neki su hvalili Skorsezeov<br />
talenat i De Nirovu glumu, dok su drugi bili uznemireni zbog<br />
prikaza nasilnih scena. Žan-Lik Godar je jednom izjavio: „Svaki<br />
dobar film postaje uspešan iz pogrešnih razloga” (Bouzereau,<br />
2000: 44). Međutim, Taksista je postao neslavan zbog pogrešnog<br />
razloga, usled toga što je psihički bolestan Džon Hinkli,<br />
pogledavši film petnaest puta, postao opsednut glumicom Džodi<br />
Foster. On je uputio nekoliko pisama mladoj glumici za vreme<br />
njenih studija na Jel Univerzitetu (Yale University). Pošto ona<br />
nije odgovorila na njegova ljubavna pisma, Hinkli je rešio da<br />
joj skrene pažnju na sebe atentatom na predsednika Regana. U<br />
pismu koje je nađeno u njegovoj hotelskoj sobi, gde je boravio<br />
neposredno pre pokušaja atentata 30. marta 1981. godine, Hinkli
Change language