Ovde - Početak

Osobenost filmskog reprezentovanja nasilja
29
Film je nastao na prelazu iz XIX u XX vek. U početku je
bio tehnička veština, ali se, zahvaljujući radu filmskih stvaralaca
koji su usavršavali njegova izražajna sredstva, razvio u umetnički
medij. Film događaje iz stvarnog života ne prenosi banalno
onakvim kakvi oni zapravo jesu, nego ih stilizuje. Nasilje iz realnog
života se uz pomoć stilskih figura preoblikuje i tako estetizovano
nam se na platnu predstavlja. Reditelji koji se bave filmskom
umetnošću su, od kada je nastao film, težili da ga razviju i da
postave nove standarde u pristupu snimanju filma. Inovacije su
osnova filmske umetnosti, bilo da su nastale smišljanjem novih
pravila, ili kršenjem već postojećih. Pravi umetnici pokušavaju
da nečemu što je već mnogo puta snimljeno (kao što je nasilje)
pristupe na novi način i da nam to prikažu drugačije, iz nekog
novog ugla, onako kako to još nije viđeno. Najbolji reditelji uvek
pitaju sebe kako nešto mogu da snime drugačije. Ova njihova
upitanost je od centralne važnosti za umetnost filma. „Mera
originalnosti jednog autora, najjednostavnije rečeno, jeste opseg
njegovog odstupanja od konvencionalnih normi i uspostavljanje
novih standarda relevantnosti. Sve velike inovacije koje su
inaugurisale novu eru, pokret ili školu sadrže nagao pomak ka
prethodno zanemarenom aspektu iskustva …”(Arthur Koestler
u Counsin, 2004: 7).
Filmsko predstavljanje kao i svako drugo jeste
reprodukcija nečeg što postoji u stvarnom svetu. Film, ne jedino,
ali najpre vizuelnim putem, govori o stvarnosti. Film ima naraciju
preuzetu od književnosti, zatim kostime, scenografiju i glumu
koje je preuzeo od pozorišta, koristi se kompozicijom slike kao i
slikarastvo, a u sebe uključuje i muziku. Bez obzira što u sebi sadrži
karakteristike drugih umetnosti, on nije njihova kompilacija, već
zasebna umetnost. Ono što je karakteristično samo filmu jeste to
da je on umetnost pokretnih slika koje se projektuju na platno
(Babac, 2000). Film nikako ne izražava kretanje pomoću pokreta,