Ovde - Početak

Scena obračuna bande i meksičke vojske počinje kratkom
pucnjavom u kojoj je ubijen zarobljeni pripadnik bande i vojnik
koji ga je ubio. Nakon ovog sledi dramska pauza u kojoj se
pripadnici bande međusobno posmatraju, i sami iznenađeni
činjenicom da su ubili meksičkog vojnika usred njihove baze.
Meksička vojska je zatečena i nakon par momenata banda otvara
vatru na glavnokomandujućeg i time počinje scena totalnog
obračuna u trajanju od čitavih pet minuta. Scena je toliko savršeno
snimljena, da ostavlja utisak kako je u potpunosti prikazano
ono što je scenarijom predviđeno. Kada se, nakon pucnjave, u
kojoj je prikazana brutalna smrt glavnih junaka, raziđe dim,
gledalac ima utisak da može osetiti miris baruta i prolivene krvi.
Scenarijom je predviđeno da se nakon pucnjave nasnimi zvuk
miliona muva koje lete ka telima mrtvih junka. Na Pekinpoovu
žalost, u to vreme nije mogao da se nađe odgovarajući zvuk
koji bi mu se činio dovoljno realističnim i kojim ne bi pokvario
izuzetnost scene. Komentarišući Divlju hordu, on je izjavio da,
zbog izostanka zvuka muva, uvek ima osećaj da mu nešto bitno
nedostaje na kraju filma.
Prvo pretpremijerno prikazivanje Divlje horde bilo
je u Kanzas Sitiju, u državi Misuri, 1. maja 1969. godine. Na
predpremijeri je projektovana verzija filma, u trajanju od 151
minuta, sa kojom su započele sve kontroverze oko prikazanog
nasilja. Igrom slučaja, tog dana u Kanzas Sitiju se održavala
konvencija nastavnika. Njih četiri stotine stiglo je u grad i
odlučilo da ode u bioskop. Konzervativni nastavnici bili su jedna
od najnepovoljnijih publika koju je Pekinpo mogao da dobije.
Preko trideset ljudi je napustilo salu, a neki od njih su u predvorju
bioskopa postali psihički bolesni. Oni koji su ostali sa svojim
kartama, koje su trebali da popune po završetku projekcije, dali su
veoma negativne ocene filmu. Jedan gledalac je napisao: „Najgori
skup vulgarnosti, nasilja, seksa i krvoprolića koji sam ikada video”
(Bouzereau, 2000: 20). Drugi je napisao: „Cela stvar sa ovim je
bolesna” (Bouzereau, 2000: 20). Neko iz publike je predložio da
se ime filmu promeni u „Kupanje krvlju” (Bouzereau, 2000: 20),
116