Ovde - Početak

u sirotinjskim četvrtima, prohibicija doliva ulje na vatru,
omogućivši kriminalu da se potpuno razmahne. Alkohol se
tajno proizvodio, ili je bio uvožen i svako ko je želeo da ga popije
mogao je doći do njega u nekom većem mestu.
Ubedljivo najštetnija posledica prohibicije bila je
podsticanje zločina. Pošto je trgovina alkohola bila zabranjena,
lica koja su njime trgovala nisu mogla od policije očekivati
zaštitu u slučaju eventualnih krađa i napada. Tako su krijumčari
alkoholom morali sami da brinu o svom obezbeđenju. Bande ne
samo da su se obračunavale sa pljačkašima, nego su međusobno
automatskim oružjem i bombama vodile bitke oko raspodele
teritorije za prodaju alkohola. Vlasnici kafana bili su prinuđeni
da sarađuju sa kriminalcima.
48
Bande su često potkupljivale lokalne političare i
bile su odveć snažne da bi ih mogla kontrolisati policija.
U Čikagu, koji je postao najpoznatiji centar kriminala
„skarfejs” Al Kapone predvodio je bandu koja je
do 1927. godine uterivala godišnji prihod u vrednosti
od 60.000.000 dolara … Tokom dvadesetih godina
desilo se pet stotina ubistava u gradu, koje su počinile
bande, i mnoga od njih su se desila u po bela dana;
ipak praktično nije bilo optuženih (Parks, 1986: 603).
Mnoge krijumčarske bande razvile su i druge delatnosti
kojima su nezakonito dolazile do para, kao što su ucene, pljačke
banaka i otimanje dece bogatih ljudi. Statistike o kriminalu
ukazivale su na to da su red i zakon pretpeli krah. Konačno,
nakon svih društvenih nedaća koje su se desile, moralo se
priznati da je zakon o prohibiciji doneo više štete nego koristi.
Tokom izborne kampanje, 1932. godine, Demokratska stranka
je zatražila ukidanje zakona o prohibiciji i njenom izbornom
pobedom prohibicija je bila okončana.
Osim unutardruštvenih konflikata nastalih u Americi za
vreme klasičnog Holivuda, desila su se i dva svetska rata, koja
su nastala usled spoljno-političkih okolnosti. Prvi, a pogotovo