You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
više, … kada ono postaje objekt … odvratna lepota. To je bio<br />
aspekt koji sam hteo da dobijem” (Bouzereau, 2000: 7). Smrt<br />
glavnih junaka snimljena je na dva različita načina. Klajd gine<br />
padajući na zemlju kao da pleše, dok je Boni prikazana na<br />
prednjem sedištu u nepokretnom položaju, a naglasak je, umesto<br />
na padu, dat na fizičkom uništavanju njenog tela. Da bi sve bilo<br />
perfektno snimljeno i kasnije montirano, reditelj je četiri puta<br />
ponovio snimanje ove scene. Ovom estetizacijom, Pen se od<br />
pojednostavljenog realističnog prikaza pomakao ka nestvarno<br />
stilizovanoj smrti glavnih junaka, donoseći im mitsku auru.<br />
108<br />
Poslednja scena iz filma Boni i Klajd (1967) u kojoj glavni<br />
junaci ginu. Ovo je momenat kada kinematografija nastavlja sa<br />
eksplicitnom estetikom nasilja koju je započeo Hauard Hoks u<br />
svom filmu Skarfejs.<br />
Reakcije nakon prvih projekcija filma bile su veoma<br />
različite. Što se tiče reakcija kritičara koji su osuđivali nasilnost<br />
filma, može se reći da im je poslednja scena predstavljala najveći<br />
problem. Sa današnje tačke gledišta, ono što se u njoj može<br />
videti, ne čini se posebno problematičnim, jer danas postoje<br />
mnogo nasilniji i krvaviji filmovi. Međutim, u tom periodu<br />
kinematografije ovo je bio izuzetno nasilan film, sa događajima<br />
prikazanim iz perspektive antiheroja i sa scenom u kojoj je vidljiva<br />
eksplicitna destrukcija ljudskog tela. Tadašnja publika, još uvek<br />
nenaviknuta na ovakvu reprezentaciju nasilja, bila je zgrožena<br />
prikazanim. Osim završne scene, Penu se često zameralo da je
Change language