You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
prikazivanje filma Frankenštajn, da bi ga 1938. godine, kada je<br />
on reizdat pustili da prođe bez ikakvih sečenja i doterivanja.<br />
Vremenski razmak, između prvog pojavljivanja i reizdanja,<br />
doneo je dosta nasilnih horor filmova i uticao je na postepeno<br />
navikavanje cenzora na sve veće prisustvo nasilja u kinematografiji.<br />
Tako je povećan prag tolerancije učinio da se samo za pet godina<br />
izmeni stav cenzora o tome šta je zapravo društveno prihvatljivo<br />
ili neprihvatljivo. Ovim navikavanjem cenzora i publike, na sve<br />
veće doze nasilja, i postepeno smanjivanje zahteva pri cenzuri,<br />
doveli su polako u pitanje razloge postojanja produkcionog koda<br />
u Holivudu. Ipak, prestanak važenja koda nije bio uslovljen samo<br />
jednim faktorom već mnogostrukim činiocima. Navikavanje<br />
na film kao medij vizuelne zabave i na njegovu reprezentaciju<br />
ljudske seksualnosti i nasilnosti bilo je samo jedan od faktora.<br />
S obzirom na reakcije koje je izazvao film Frankenštajn,<br />
cenzori Holivuda su, pooštravanjem kriterijuma, pokušali da<br />
se pobrinu da im više niko ne zabranjuje i naknadno seče film.<br />
Međutim, ovo se pokazalo nemogućim, jer je posle Frankenštajna<br />
sledio niz horor filmova koji su lako prošli kroz zahteve koda,<br />
a naišli su na neodobravanje i sečenje lokalnih cenzora. Već<br />
1932. godine pojavljuje se film Ubistvo u ulici Morgu/Murders<br />
in the Rue Morgue (1932, Robert Florey) u kom ludi naučnik,<br />
koga igra Bela Lugoši (Bela Lugosi), muči ženu ubrizgavajući joj<br />
krv majmuna. Scena mučenja vezane žene u ovom filmu jeste<br />
jedna od najšokantnijih u ranoj fazi razvoja horor žanra. Žrtva<br />
se tokom mučenja vidi pred kamerama i do smrti ne prestaje<br />
da vrišti. Ostrvo izgubljenih duša (1933) je film o naučniku<br />
koji operacijom transformiše životinje u ljudska bića. Reditelju<br />
ovog filma, osim jedne rečenice u kojoj naučnik sebe poredi sa<br />
bogom, ništa nije izbačeno u samom Holivudu. Slična rečenica je<br />
cenzurisana i u filmu Frankenštajn. Film Crna mačka/Black Cat<br />
(1934, Edgar G. Ulmer) jeste morbidna priča o dva poremećena<br />
čoveka koji su preživeli Prvi svetski rat. Njih glume Bela Lugoši<br />
i Boris Karlof (Boris Karloff). Lugoši u filmu glumi lika kome je<br />
Karlof oteo ženu i dete i kome se ovaj do kraja filma surovo sveti,<br />
70
Change language