Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
91<br />
Cenzura nad slobodom prikazivanja u filmovima<br />
dovela je do otvaranja širokog polja imaginacije kod publike i<br />
reditelja. Okolnim putem kojim je nasilje nagovešteno, ali nije<br />
prikazano, budi se gledaočeva mašta, koja može biti i surovija<br />
od onog što je kamera u mogućnosti da snimi. Produkcioni kod<br />
nije, dakle, imao samo restriktivnu ulogu, nego i podsticajnu.<br />
Reditelji su, pod pritiskom cenzure, još u ranom razdoblju<br />
kinematografije, morali ubrzano da razvijaju estetiku filmskog<br />
nasilja. Ova estetika se kretala u granicama supstitucije, umesto<br />
eksplicitnog opisivanja. Cenzorima produkcionog koda nije<br />
bilo toliko važno da li je nasilje uključeno u film, nego da li se<br />
ono direktno prikazuje na platnu. Ovo je ostavilo prostora za<br />
razvoj estetike supstitucije, kojom su reditelji gradili specifična<br />
izražajna sredstva karakteristična samo filmu. Primenom sebi<br />
svojstvenih izražajnih sredstava, film se potvrđuje kao zaseban<br />
umetnički medij. Jedna od osnovnih karakteristika umetnosti<br />
jeste posrednost izražavanja. Tako su, izbegavajući direktnost,<br />
reditelji klasičnog Holivuda gradili film kao umetnost. Oslanjajući<br />
se na Princovu studiju o nasilju u klasičnom Holivudu, može se<br />
reći da je bilo pet osnovnih stilskih figura u stilizaciji nasilja u<br />
ovom periodu kinematografije.<br />
Prostorno pomeranje – osnovno izražajno sredstvo<br />
neeksplicitne estetike nasilja. Pomeranje kamere sa glavne linije<br />
radnje, pri nekoj nasilnoj sceni, jeste način funkcionisanja ovog<br />
stilskog izražajnog sredstva. Umesto direktnog prikazivanja<br />
udaranja, pucanja, bodenja i telesnih povreda nastalih ovim<br />
ponašanjem, reditelj pomoću prostornog pomeranja odseca<br />
ove sadržaje, prelazeći na sledeću scenu, ili se zadržava na istoj,<br />
snimajući neki objekat ili glumca koji nisu direktno uključeni<br />
u nasilnu radnju. Odsecanje scene zamenjuje nasilje koje nije<br />
direktno prikazano. Drugo rešenje u upotrebi prostornog<br />
pomeranja zasniva se na metodi kojom kamera prati samo jedan<br />
deo radnje i aktera dok nasilje ostaje, neuključeno, izvan kadra.<br />
Ovo je metoda prostornog pomeranja unutar kadra, za razliku<br />
od izvan kadarskog pomeranja, koje se postiže sečenjem ili<br />
potpunim izmicanjem kamere sa nasilne radnje. Svrha prostornog
Change language