Ovde - Početak

53
jeste kasnije bitno uticao na američku kinematografiju. Ovo je
postalo opšte pravilo koga su se pridržavali cenzori, ali i reditelji,
sledećih nekoliko decenija. Dokle god je važio produkcioni kod,
kao instrument cenzure klasičnog Holivuda, većina filmova je
snimljena sa izbalansiranim prisustvom negativnih i pozitivnih
junaka i njihovim dobrim i lošim postupcima.
Ovo je bila formula „kompenzujućih moralnih
vrednosti”: ako je „loš” postupak učinjen, on bi morao
biti uzvraćen kaznom i odmazdom ili reformom i regeneracijom,
grešnika. „Dobro i loše ne bi nikad smeli
biti pomešani tokom prezentacije” tvrdio je kod.
Krivci moraju biti kažnjeni; publici nikad ne sme biti
dozvoljeno da saoseća sa kriminalom i grehom (Sklar,
1994: 174).
Ovaj prvi sudski spor ukazuje na postojanje kontinuiteta
društvenih dilema u vezi sa problemom filmske reprezentacije
nasilja, koje traju od nastanka filma do današnjih dana. Ključna
dilema zapravo glasi: da li film reprezentacijom društveno
neprihvatljivog ponašanja, u koje, između ostalog, spada i
nasilje, utiče na publiku. Svi navedeni argumenti suda sugerišu
da se suštinski problem u filmskom predstavljanju nasilja nalazi
u prirodi samog medija. Prisutnost nasilja, nemorala i kriminala
na filmu nije problem sam po sebi, već je problem u sposobnosti
medija da utiče na slabe umove. Loš uticaj, prema mišljenju
tadašnjih moralizatora, film je učinio potencijalnom opasnošću
za društvo. Dve devojke su, 1907. godine, uhvaćene u krađi, nakon
što su pogledale kriminalistički film. Istorija filma prepuna je
incidenata u kojima pojedini gledaoci oponašaju junake iz filma.
Međutim, još tada je bilo jasno da kriminalno i nasilno ponašanje
izazvano filmom nije tipična reakcija publike, već se radi samo o
pojedincima. Ipak, sud je bio zabrinut zbog ovakvih incidenata i
smatrao je da od ovakvog uticaja filma cenzurom treba sačuvati
slabe ličnosti. Prvi sudski spor je ukazao na činjenicu da društvo
definitivno smatra novi medij opasnim, da su se strahovi pokazali