Ovde - Početak

109
u filmu glavne junake, inače obične razbojnike i ubice, prikazao
kao heroje. Kritičar Newsweek-a je u svom osvrtu na film Boni
i Klajd napisao da je to priča o dva pljačkaša koji se preokreću
u prljave ubice, jer ne znaju šta će sa sopstvenim nasiljem (4).
Magazin Time je dao sličnu ocenu filma, optužujući reditelja i
producenta da su snimili besmislenu priču o mecima i krvi (5).
Međutim, nekoliko nedelja kasnije mnogi su se predomislili i
promenili prebrzo iznete ocene. Time je sada pisao o ovom filmu
kao najboljem ostvarenju godine. Isti časopis je objašnjavao
neophodnost ultranasilnog završetka filma, poredeći ga sa
grčkim tragedijama (6). Vremenom se oko filma Boni i Klajd
pojavilo toliko kontroverzi, da je Artun Pen rešio da se oglasi u
javnosti, izjavljujući:
Ono što smo hteli da postignemo bilo je uvlačenje
ljudi u komediju, i onda je prekinemo odjednom,
povišenim i destilovanim nasiljem čineći ga mnogo
oštrijim. Bez obzira što su mnogi smatrali da nismo
uspeli nama se čini da smo dobili efekat kakav smo
hteli. Dok sam gledao film sa publikom, ona se smejala
gde je trebalo da se smeje. A gde nije trebalo da se
smeje, bila je potpuno tiha (Pen u Bouzereau, 2000:
10).
Vreme ekonomske depresije, tvrdio je Pen, bio je period
u kome su nastajale najbolje komedije, baš zbog društvene krize.
Ovo zapažanje bilo je pretočeno u film koji je trebao da predstavlja
komediju sa nasiljem i tragičnim krajem. Voren Biti (Warren
Beatty), glavni glumac i producent Boni i Klajda, imao je, pored
reditelja, potrebu da stane u odbranu svog ostvarenja. Njega je
najviše razočarala kritika New York Times-a, koja je ocenila film
Boni i Klajd kao glorifikaciju nasilja. Po njegovom mišljenju, film
je trebao da se poigra sa emocijama publike. U jednom momentu
publika bi imala prilike da vidi prijatne i smešne scene nakon
čega bi usledio prelaz ka nečemu što izaziva potpuno drugačiju
emociju (7). Odgovarajući na kritike koje su optuživale film zbog