Ovde - Početak

83
Da nevolje nikada ne dolaze pojedinačno, potvrđuje
slučaj sudbine produkcionog koda. Otprilike istovremeno sa
ukidanjem vertikalne integracije dolazi do nove opasnosti po
Holivud. Pojava televizije je drastično umanjila filmsku publiku,
a samim tim i priliv para na bioskopskim blagajnama. Do
konkurencije sa televizijom dolazi 1947. godine, kad počinje
njen nagli razvoj.
Prihodi na blagajnama bioskopa samo u Severnoj
Americi bili su 1947. za polovinu viši nego 1942. U
1952, na vrhuncu TV krize, ponovo su spali na nivo iz
1942. Od dvadeset šest hiljada bioskopa, šest hiljada je
moralo da bude zatvoreno. Gubitak filmske industrije
iznosio je konačno preko šest miliona dolara. Produkcione
cifre su spale ispod najnižeg nivoa, još od vremena
istorijskog „patentnog rata” (Gregor i Palatas,
1998: 272).
Jedna od najdrastičnijih posledica koju je doneo uspon
novog medija jeste promena u strukturi filmske publike.
Produkcioni kod je bio zasnovan na činjenici da bioskop posećuje
masovna publika i da se film uvek obraća svim gledaocima.
Telvizija je dovela do pojave podele masovne publike na pojedine
grupe, sa glavnim kriterijumom deobe prema starosnoj dobi. Prva
istraživanja bioskopske publike industrija vrši tokom četrdesetih.
Rezultati ovih istraživanja predstavljali su iznenađenje, ukazujući
da u bioskop idu obrazovaniji, bolje materijalno situirani i mlađi,
a da između žena i muškaraca nema bitnih razlika (Sklar, 1994:
269). Kasnija proučavanja filmske publike beležila su razvoj ovih
tendencija, pogotovo kad je u pitanju odnos odlaska u bioskop
i starosnog doba. Istraživanja iz 1957. skretala su pažnju na to
da 40% filmske publike dolazi iz starosne grupe u koju spada
publika između 15 i 29 godina (Prince, 2003: 144).
Ideja masovne publike održavala je produkcioni kod pre
pojave televizije, pogotovo kad je reč o pokušajima i uspesima
industrije da prikaže film što većem auditorijumu. Ovaj pristup