Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Paklena pomorandža<br />
126<br />
Treći film, koji je nakon pada produkcionog koda najbolje<br />
izrazio društveno nasilje epohe i ostavio veliki uticaj na njegovu<br />
kinematografsku reprezentaciju, jeste Paklena pomorandža,<br />
reditelja Stenlija Kjubrika. Kao i Pekinpo, Kjubrik je bio reditelj<br />
koji se u većini svojih filmova posvetio kinematografskom<br />
istraživanju ljudske nasilnosti. Pored Paklene pomorandže, on<br />
je problematizovao nasilje i u filmovima Ubistvo/TheKiling<br />
(1956), Staze slave/Paths of Glory (1957), Dr Strejndžlav/Dr.<br />
Strangelove (1964), Odiseja u svemiru/A Space Odyssey (1968),<br />
Isijavanje/The Shining (1980) i Pancirno odelo. Ipak, za razliku od<br />
Pekinpoa, preispitivanje ljudske nasilnosti nije prvenstvena tema<br />
u Kjubrikovim filmovima. Ono je uključeno u film kao deo šireg<br />
problema savremenog čoveka, koji živi u materijalizovanom i<br />
mehanizovanom svetu. Dok Pekinpo svoje shvatanje nasilnosti<br />
izvodi iz psiholoških teorija, Kjubrik u svojim filmovima polazi<br />
od jednog filozofsko-ontološkog pristupa ovom problemu. Kod<br />
njega ponašanje junaka nije prikazano kao naddeterminisano<br />
agresivnim impulsima predaka, već je ono sagledano kroz<br />
preispitivanje njihove slobodne volje da biraju između dobra i<br />
zla. Razlike između ova dva reditelja postoje i u širini perspektive<br />
iz koje razmatraju nasilje. Iako su obojica Amerikanci, Pekinpo<br />
problematizuje nasilje vezano za događaje iz američke istorije,<br />
dok Kjubrik problematizuje nasilnosti na globalnom nivou.<br />
Kjubrik je, za razliku od Pekinpoa, optimista koji veruje u<br />
napredak čovečanstva, ali, po njemu, uvek postoje opasnosti u<br />
njegovom razvoju. Iz tog razloga se u njegovim filmovima često<br />
mogu videti ljudi koji u totalitarnom poretku gube kontrolu nad<br />
svojim životima.<br />
U filmu Paklena pomorandža budućnost nije prikazana<br />
kao obećavajuća, jer je tokom filma čovek pretvoren u mašinu.<br />
Dr Strejndžlav prikazuje čoveka u borbi sa mašinom, dok je<br />
Odiseja u svemiru film sa vizijom budućnosti u kojoj mašina
Change language