Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
103<br />
Dakle, Pekinpoov način snimanja i montaža Divlje horde<br />
nisu nešto što je originalno njegovo i čime je on doprineo filmu,<br />
ali je on najbolje demonstrirao i do savršenstva razvio ekspresivnu<br />
snagu kratkih rezova i usporenih snimaka, u kombinaciji sa onim<br />
u normalnoj brzini. Upotreba više kamera i usporeno snimanje<br />
mogu se pronaći još u Kurosavinom filmu Sedam samuraja/Seven<br />
Samurai (1954). Tokom snimanja akcionih scena u ovom filmu<br />
on je koristio od tri do pet kamera simultano. Ovim pristupom<br />
je mogao mnogo bolje da pokrije kompleksnu koreografiju scena<br />
borbe i postigne bolji efekat glume, produžavajući dužinu svakog<br />
nasilnog poteza glumca. Kurosavine kamere bile su nepokretne<br />
i pod pravim uglovima od 90 stepeni. Iako Pekinpo kasnije<br />
nije imao prave uglove kamera i nije snimao jednu centralnu<br />
radnju, čime je postigao mnogu veću fragmentaciju prostora<br />
scena, od Kurosave je naučio sve o disjunktivnoj montaži<br />
prostora. Kurosavi pripada i zasluga za otkrivanje činjenice da<br />
snimanje scena simultanom upotrebom više kamera ide odlično<br />
sa teleobjektivima. Pod uticajem njegovog otkrića, Pekinpo je<br />
koristio teleobjektiv pri snimanju akcionih scena Divlje horde.<br />
Korišćenjem usporenih snimaka u filmu Sedam samuraja, bio je<br />
inspirisan ne samo reditelj, već i scenarista Divlje horde. On je<br />
kasnije tvrdio da je u scenario uneo ideju usporenih snimaka.<br />
Ovo mu je osporio Pol Sejdor (Paul Seydor), naučnik koji se<br />
bavio istraživajem Pekinpoovog dela, tvrdeći da je on, inspirisan<br />
filmom Sedam samuraja, neprekidno razmišljao o tome da<br />
unese ovu mogućnosti u svoj scenario, ali to nikada nije uradio.<br />
Scenarista i reditelj Divlje horde bili su oduševljeni Kurosavinom<br />
dramatizacijom pojedinih scena, dobijenom uporednim<br />
smenjivanjem usporenih i ubrzanih snimaka.<br />
Tokom rada na usporenim snimcima, Kurosava je otkrio i<br />
mogućnosti koje se mogu postići zvučnim efektima. Pojačavanjem<br />
pojedinih zvukova u odnosu na druge koji su bili u različitoj<br />
brzini od slike, on je unapredio efekt nevremenske distorzije.<br />
Pojačan, ali vremenski neizmenjen zvuk pratio je usporenu sliku,<br />
pojačavajući ekspresivnu snagu scene. Ovo Kurosavino otkriće,
Change language