Ovde - Početak

119
ipak pojavila. Međutim, to nije slučaj sa filmom Skarfejs, kome je
najviše nepovratne štete naneseno izmenama poslednje scene.
Reakcije u javnosti bile su različite i podeljene kao i kad
je u pitanju film Boni i Klajd. U New Yorku Times-u se pojavio
članak „Zašto ljudi vole morbidne filmove?”, u kome je izvesni
novinar napisao da je Divlja horda film prepun krvi, a publika
na projekciji potpuno neotesana. On se žalio da ga je prikazano
nasilje opteretilo i pokvarilo mu dobro raspoloženje (10).
Katolička crkva je ocenila film kao moralno neprihvatljiv, iznoseći
mišljenje po kom on predstavlja još jedno „celuloidno kupanje
krvlju” (Bouzereau, 2000: 22). Oni koji su u medijima kritikovali
Divlju hordu, uglavnom su se osvrtali na preterano prisustvo
nasilja i krvi, ubijanje žene i dece i upotrebu lošeg engleskog
jezika. Reagujući na kritike, Pekinpo je pokušao da objasni
razloge nasilnosti njegovog filma. Prema njegovom shvatanju,
Amerikanci su oguglali na nasilje posmatrajući prenos rata u
Vijetnamu uz sendviče i reklamnu propagandu koja povremeno
prekida prenos. U konzumentskoj kulturi zasićenoj nasiljem,
ljudi su postali neosetljivi (11). Divlja horda je trebala da prekine
lanac konzumentskog društva u koji je distribucija društvenog
nasilja uključena. Pekinpo izjavljuje:
Mi posmatramo naše ratove i vidimo kako ljudi
umiru, stvarno umiru, ali nam se to ne čini realnim.
Mi ne verujemo da ti ljudi sa ekrana stvarno umiru.
Mi smo pod anestezijom medija. Ono što sam prikazao
ljudima jeste kako to stvarno izgleda … Kada se
ljudi žale na način na koji sam prikazao nasilje, ono
što oni zapravo govore jeste ,Molim vas ne prikazujte
mi; ne želim da znam; i dodajte mi još jedno pivo iz
frižidera (Pekinpo u Prince, 1999: 49).
Kako su se rasprave oko nasilja Divlje horde vremenom
rasplamsavale, organizovana je konferencija za štampu na ovu
temu. Tokom konferencije novinari i kritičari imali su prilike da
se susretnu sa ljudima koji su radili na stvaranju filma i dobiju