Ovde - Početak

More documents

Recommendations

Info

45 nasilja bi nas navela da mnoge nasilne filmove ne uvedemo u raspravu, pogotovo ako se radi o evropskoj kinematografiji koja nije u toj meri žanrovska kao američka. Ipak, ostaje neophodno primetiti da postoje žanrovi koji u sebe implicitno uključuju nasilje i da među nasilnim filmovima žanrovski filmovi čine veliku većinu. Tokom perioda klasičnog Holivuda, žanrovski film je bio najnasilniji. U ovom periodu američke kinematografije snimani su, za tadašnje vreme, prenasilni gangsterski filmovi kao što su Skarfejs/Scareface (1932, Howard Hawks), Državni neprijatelj/Public Enemy (1931, William Wellman), Mali cezar/ Little Caesar (1931, Mervyn Le Roy) i Bela vrelina/White Heat (1949, Raoul Walsh). Pored gangsterskih, holivudska industrija tog vremena proizvodila je i nasilne vesterne kao što su Crvena reka/Red River (1948, Howard Hughes), Moja draga Klementina/ My Darling Clementine (1946, John Ford) i horore kao što su na primer Frankeštajn/Frankenstein (1931, James Whale) i Ostrvo izgubljenih duša/ Island of Lost Souls (1933, Erle C. Kenton). Posle ove etape kinematografije dolazi do pomeranja granica u filmskoj reprezentaciji nasilja. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, snimljena su tri filma koja su najviše uticala na savremeni kinematografski pristup nasilju. Prvi od ove paklene trojke bio je film Boni i Klajd snimljen u gangsterskom žanru. Sledeći film, Divlja horda, nastaje u vestern žanru, dok je poslednji film od ova tri, Paklena pomorandža, sniman u SF žanru. Savremeni najnasilniji filmovi i dalje se snimaju u okviru pojedinih žanrova. Vestern više nije tako zastupljen, ali se gangsterski i noar filmovi učestalo snimaju. Oni su veoma nasilni, nasilniji nego što je to ikada bila praksa u istoriji ovih žanrova. Skorašnji ultranasilni (5) (hipernasilni) film Grad greha/ Sin City (2005, Robert Rodriguez) jeste noar film koji uključuje, za svoj žanr, do sada neviđen broj surovih ubistava i kasapljenja. Milerovo raskršće/Miller’s Crossing (1990) Džoela Koena (Joel Coen) predstavlja takođe savrmeni noar film prepun nasilnih
scena. Kventin Tarantino (Quentin Tarantino), vodeći holivudski reditelj, snimio je svoje prve ultranasilne filmove u gangsterskom žanru. Poslednji od njegovih ultransilnih filmova, nasilniji od svih prethodnih, Kill Bill II (2003) predstavlja kombinaciju više žanrova. U ovom filmu spojeni su kung-fu, samurajski i vestern žanr. Oliver Stoun (Oliver Stone) je snimio takođe ultranasilan roud film Prirodno rođene ubice. Dakle, žanr i filmsko nasilje stoje i danas u čvrstoj korelaciji. 46
Page 3 and 4: Biblioteka Posebna izdanja Knjiga b
Page 6 and 7: 5 Uvod Odmah na početku treba nagl
Page 8 and 9: 7 za društvena nedela i insistiran
Page 10 and 11: 9 da su oni značajno odredili pris
Page 12 and 13: Teorijski okvir 11 Teorija moralne
Page 14 and 15: 13 mogućim kriterijumima, kao što
Page 16 and 17: 15 moralna kampanja usmerena protiv
Page 18 and 19: Oponašanje filmskog nasilja 17 Opo
Page 20 and 21: 19 (1999, Andy i Larry Wachowski) u
Page 22 and 23: 21 Hinkli je bio bolestan čovek ko
Page 24 and 25: 23 da akontekstualno pobrojavanje n
Page 26 and 27: Utisak stvarnosti filmskog nasilja
Page 28 and 29: 27 Dakle, film ima tako uverljivo d
Page 30 and 31: Osobenost filmskog reprezentovanja
Page 32 and 33: 31 (metonymic displacement), indeks
Page 34 and 35: 33 posrednim putem. Uključivanjem
Page 36 and 37: 35 određen kontekst vremena. Tako
Page 38 and 39: 37 osnovu preovlađujućeg duha vre
Page 40 and 41: 39 U filmovima se nasilje javlja be
Page 42 and 43: 41 čizme sa mamuzama, šešire, pi
Page 44 and 45: 43 žanru slavljeno i sakaćeno. Me
Page 48 and 49: Klasični Holivud i nasilje 47 Nasi
Page 50 and 51: 49 Drugi svetski rat, su u kinemato
Page 52 and 53: Cenzure i nasilje na filmu do 1930.
Page 54 and 55: 53 jeste kasnije bitno uticao na am
Page 56 and 57: 55 nacionalni sud u Americi je podr
Page 58 and 59: 57 ne smeju da uključe u film, do
Page 60 and 61: Produkcioni kod i nasilje 59 Produk
Page 62 and 63: 61 u ovim filmovima pravdana su tim
Page 64 and 65: Funkcionisanje produkcionog koda 63
Page 66 and 67: 65 značenja ovom momentu cenzure u
Page 68 and 69: 67 kada se oživljeno čudovište p
Page 70 and 71: 69 okrutnosti i slabog morala. Nako
Page 72 and 73: 71 derući mu kožu sa tela. Ova dv
Page 74 and 75: 73 snimano u mnogo dužem trajanju
Page 76 and 77: 75 i psihopatološkim ponašanjem.
Page 78 and 79: 77 posle pucnjave, koja se odvijala
Page 80 and 81: 79 pojavljivanja veoma kratak (ova
Page 82 and 83: 81 Ovaj film je izazvao žestoku re
Page 84 and 85: 83 Da nevolje nikada ne dolaze poje
Page 86 and 87: 85 koda radili su za industriju, š
Page 88 and 89: Kraj produkcionog koda 87 Nakon esk
Page 90 and 91: 89 Estetika supstitucije filmskog n
Page 92 and 93: 91 Cenzura nad slobodom prikazivanj
Page 94 and 95: 93 Hauard Hoks je u filmu Skarfejs
Page 96 and 97:
95 Rika. Tokom ove scene Riko se kr
Page 98 and 99:
Uspon ultranasilnog filma 97 Nasilj
Page 100 and 101:
99 nasilje najveći problem zemlje,
Page 102 and 103:
101 dotad neviđenih inovacija zahv
Page 104 and 105:
103 Dakle, Pekinpoov način snimanj
Page 106 and 107:
Boni i Klajd 105 Boni i Klajd nasta
Page 108 and 109:
107 pucnjave, kinematografija je, k
Page 110 and 111:
109 u filmu glavne junake, inače o
Page 112 and 113:
111 uspona ultranasilnog filma. Kro
Page 114 and 115:
113 U filmu Divlja horda mogu se vi
Page 116 and 117:
115 Divlja horda ima oko trideset s
Page 118 and 119:
117 što bi trebalo da sugeriše bu
Page 120 and 121:
119 ipak pojavila. Međutim, to nij
Page 122 and 123:
121 osnovnoškolskog i srednjoškol
Page 124 and 125:
Teorija katarze i Sem Pekinpo 123 M
Page 126 and 127:
125 katarze da će se agresivnost u
Page 128 and 129:
127 postaje čovek. U ova tri filma
Page 130 and 131:
129 engleskom stvaraju onomatopejsk
Page 132 and 133:
131 Hapšenjem Aleksa počinje drug
Page 134 and 135:
133 izvedena i osnovno moralno pita
Page 136 and 137:
135 razlika, koja nasilje Paklene p
Page 138 and 139:
137 film za eskalaciju nasilja za k
Page 140 and 141:
Taksista 139 Taksista (1976) je fil
Page 142 and 143:
141 Da bi dočarao Trevisovu parano
Page 144 and 145:
143 ikada videla. To je veoma znač
Page 146 and 147:
145 većina Ratnika uspeva da prež
Page 148 and 149:
147 i na filmovima koji ne donose n
Page 150 and 151:
149 nakon nekoliko sukoba, nepromi
Page 152 and 153:
151 području iznenađenja su konst
Page 154 and 155:
Ultranasilje horor filmova 153 Film
Page 156 and 157:
155 do novog pomaka u horor žanru
Page 158 and 159:
Nasilje postmodernih filmova 157 No
Page 160 and 161:
159 koji predstavlja omaž završno
Page 162 and 163:
Prirodno rođene ubice 161 Prirodno
Page 164 and 165:
163 nastavlja da obrazlaže svoje s
Page 166 and 167:
165 citati i reference na Kopolinu
Page 168 and 169:
Kill Bill 167 Ostvarenjima Kill Bil
Page 170 and 171:
169 Nakon povratka iz stanja kome,
Page 172 and 173:
171 Vernite Grin stiže kući iz š
Page 174 and 175:
173 U osnovi, sve u filmu je znak k
Page 176 and 177:
175 je, prema izjavi Roberta Rodrig
Page 178 and 179:
177 Grada greha (2005). Eksplicitni
Page 180 and 181:
179 njegovog uključivanja u film.
Page 182 and 183:
181 Napomene Teorijski okvir 1) Mor
Page 184 and 185:
183 10) Doslovan navod novinskog č
Page 186 and 187:
185 Lorimer, Rolend (1998): Masovne
Page 188 and 189:
187 Filmografija: A Better Tomorrow
Page 190 and 191:
189 My Darling Clementine/Moja drag
Page 192 and 193:
191 Dokumentarni filmovi korišteni
Page 194 and 195:
193 Film violence is a complex matt
Page 196 and 197:
195 the more conventional instituti
Page 198 and 199:
197 on to attempt a murder on a cel
Page 200 and 201:
199 Nasilje kao nerazdvojni deo kin
Page 202:
201 CIP - Каталогизаци
show all

Ovde - Početak

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?