Ovde - Početak

Uspon ultranasilnog filma
97
Nasilje u američkom društvu i kulturi 1960-ih
Godine 1966. produkcioni kod prestaje da važi i
zamenjen je kodnim i klasifikujućim sistemom. Promena u
sistemu cenzure uklonila je glavne prepreke za nastanak i razvoj
eksplicitne reprezentacije filmskog nasilja. Ipak, novonastali
sistem cenzure sam po sebi nije morao usloviti naglu erupciju
nasilja na platnima bioskopa, barem ne u toj meri u kojoj se to
desilo krajem šezdesetih. Pojava filmskog ultranasilja nerazdvojna
je od društvene klime u kojoj se kinematografija razvijala tih
godina. Postoji neraskidiva veza između filmova nastalih krajem
šezdesetih i socijalne istorije američkog društva. Prvi ultranasilni
filmovi Boni i Klajd i Divlja horda direktno su inspirisani nasilnim
društvenim okruženjem. U vremenu njihovog nastanka vodio se
rat u Vijetnamu, dešavala su se politička ubistva, urbane borbe,
antiratni protesti i porast uličnog kriminala. Kasne šezdesete
XX veka u Americi obezbedile su rediteljima takav kontekst
istorijskih zbivanja koji ih je usmeravao ka kinematografskom
istraživanju reprezentacije nasilja i okrutnosti.
Rat u Vijetnamu dostigao je vrhunac surovosti između
1966. i 1968. godine. Američke vojne snage mobilisale su,
ako se izuzme Drugi svetski rat, više vojnika nego u bilo kom
drugom sukobu. Nemoguće je dati tačan broj žrtava ovog rata,
ali se pretpostavlja da je ukupno poginulo dva miliona ljudi,
uz ogromnu materijalnu i društvenu štetu. Sticao se utisak da
se sve odvijalo bez ikakvog očiglednog cilja, a mogućnosti
za pobedu američke vojske bile su sve manje, kako se vojno
učešće povećavalo. Američke snage u Vijetnamu pokazivale su
znake nezadovoljstva koje se ispoljavalo pobunama, napadima
na oficire, rasnim sukobima, upotrebom droga i zverstvima
nad civilima, od kojih je dobro poznat pokolj nekoliko hiljada