You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
je utisak stvarnosti novog medija. Zbog nenaviknutosti na film,<br />
publika je početkom XX veka bila preplašena filmovima koji se<br />
danas čine bezazlenim. Sud je zbog ovog efekta tvrdio da film<br />
nije sredstvo simboličkog izražavanja, već sredstvo reprodukcije<br />
stvarnih događaja.<br />
Pored toga, u drugom poglavlju je nastojano da se potvrdi<br />
teorijski pretpostavljena veza između filmskog nasilja i žanra.<br />
Pokazane su i teorijski navedene osobine filmske reprezentacije<br />
nasilja. Razmotrena su sva tri teorijski pretpostavljena činioca<br />
koja utiču na oblikovanje filmske reprezentacije nasilja. Naglasak<br />
je na cenzuri koja je bila bitan faktor u ovom periodu razvoja<br />
filma. Nakon klasičnog Holivuda, cenzura polako gubi na<br />
važnosti, tako da će se u trećem poglavlju, društveni kontekst<br />
i razvoj filmskih izražajnih sredstava, stavljati u prvi plan,<br />
prilikom razmatranja filmske reprezentacije nasilja. Cenzura će<br />
biti pominjana samo u slučajevima kada je uspevala bitnije da<br />
utiče na reditelja ili industriju filma. Međutim, to se od 1966.<br />
godine sve ređe dešavalo. Predstavljena su i izražajna sredstva<br />
filma u stilizaciji nasilja, koja su se razvijala u klasičnom Holivudu<br />
kao estetika supstitucije. Takođe, u uvodu je dat kratak prikaz<br />
društvenog nasilja tokom prve polovine XX veka u Americi,<br />
tako da su istaknuti ključni istorijski događaji koji su uticali na<br />
filmsku reprezentaciju nasilja.<br />
U trećem poglavlju knjige prikazan je uspon ultranasilnih<br />
filmova. Nakon prestanka važenja produkcionog koda i usled<br />
nasilnih istorijskih okolnosti, nasilje u kinematografiji postaje<br />
sve eksplicitnije. Razvijanju gramatike filmskog jezika u pravcu<br />
stilizacije eksplicitnog nasilja, koju je započeo još Akira Kurosava<br />
(Akira Kurosawa) u Japanu, najviše su, krajem šezdesetih godina,<br />
doprineli Artur Pen (Arthur Pen), Sem Pekinpo (Sam Peckinpah)<br />
i Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) filmovima Boni i Klajd/Bonnie<br />
and Clyde (1967), Divlja horda/The Wild Bunch (1969) i Paklena<br />
pomorandža/Clockwork Orange (1971). Izlaganje o ova tri filma<br />
predstavlja centralni deo knjige. U knjizi se zastupa stav da je<br />
u njima razvijen novi pristup u reprezentaciji filmskog nasilja, i<br />
8
Change language