Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Postrojenje tipa T 5 , u korišćenju biomase, daje najbolje rezultate s aspekta ukupnih
troškova. Pored njega izabrana su postrojenja tipa T 1 i T 6 . Izabrane makrolokacije
navedenih tipova postrojenja su u opštinama Apatin, Vrbas, Srbobran, Novi Kneževac,
Novi Bečej, Zrenjanin, Plandište i Inđija. Transportna rastojanja su do 45 km.
Zaključna diskusija
Na osnovu dobijenih rezultata može da se zaključi da definisani matematički model
predstavlja koristan alat pri donošenju strateških odluka za određivanje tipa, nazivne
snage i makrolokacije postrojenja za generisanje električne energije iz biomase. Za razliku
od dosadašnjih istraživanja, model ima mogućnost donošenja odluke o vrsti biomase koja
će se koristiti i o tipu postrojenja, uključujući mogućnost izbora postrojenja koja koriste
kombinaciju više vrsta biomasa. Takođe, uvođenje koeficijenata koji se odnose na
raspoloživost i dostupnost biomase kao materijala, omogućavaju njeno variranje shodno
različitim okolnostima, predstavljaju značajan doprinos ovog istraživanja.
Eventualna primena kogeneracije, sa korišćenjem toplotne enregije, nije obuhvaćena ovim
modelom i on bi za te potrebe mogao da se adaptira.
Testiranjem razvijenog modela za slučaj Vojvodine došlo se do sledećih zaključaka:
− kao najznačajniji parametri procesa snabdevanja postrojenja biomasom, vrsta
biomase, njena cena i prostorna gustina, imaju dominantan uticaj na izbor tipa i
lokacije postrojenja;
− najveći uticaj na izbor tipa, nazivne snage i lokacije postrojenja imaju troškovi
snabdevanja postrojenja biomasom, koji čine preko 60 %;
− logistički troškovi imaju veliki udeo u troškovima snabdevanja postrojenja biomasom i
za definisane uslove, taj udeo se kreće između 25 i 30 %;
− usled uticaja vrednosti investicija i stepena korisnosti, izbor postrojenja većih nazivnih
snaga (20 MW) daje najbolje rezultate s aspekta ukupnih troškova generisanja
električne energije;
− prosečni transportni troškovi značajno rastu sa porastom ukupne instalirane snage
postrojenja, što je posledica povećanja transportnih rastojanja; takođe, prosečni
transportni troškovi postrojenja rastu sa nazivnom snagom postrojenja i veći su za
oko 10 % za postrojenja 20 MW, nego za postrojenja nazivne snage 10 MW;
− s aspekta aktuelne feed-in tarife, u odnosu na razmatrane maksimalne nazivne snage
postrojenja, jedino izbor postrojenja nazivne snage 20 MW može da bude ekonomski
opravdan, bez iskorišćenja toplotne energije;
− u sadašnjim uslovima, bez obzira na vrednost koeficijenta raspoloživosti biomase,
izbor postrojenja koja koriste slamu i kukuruzovinu daje najbolje rezultate;
− u budućim, projektovanim uslovima, izbor postrojenja koja koriste kombinaciju slame i
kukuruzovine s iverom brzorastućih šuma daje najbolje rezultate;
− najpovoljnije makrolokacije postrojenja, za definisane ulazne parametre, u sadašnjim i
budućim uslovima, su opštine Kula, Vrbas, Zrenjanin, Odžaci, Apatin, Bečej.
Bitno je da se napomene da dobijene vrednosti ukupnih troškova treba da se uzmu
sa rezervom i koriste samo u svrhu poređenja, s obzirom na to da model razmatra samo
109