Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

problem. Model su testirali za region Pirinejskog poluostrva i došli do zaključaka da, u tom
slučaju, lokacija intermodalnog terminala ima veoma mali uticaj na udeo kombinovanog
transporta u ukupnom transportu, ali da promene lokacije terminala stvaraju posledice po
celokupan evropski sistem transporta.
Racunica i Wynter (2005) su se bavili određivanjem optimalne lokacije intermodalnih
robnih habova. Definisali su nelinearan celobrojni model zasnovan na lokacijskom
problemu habova, bez kapacitativnih ograničenja, proširen za razmatranje povlastica u
zavisnosti od obima poslovanja 3 . Definisani model je karakterističan po tome što
podrazumeva postojanje granice nakon koje transport između dva haba postaje isplativ,
usled čega se gubi linearnost troškova koja inače postoji u svim drugim razmatranjima
transportnih troškova u slučaju lociranja habova. Model ima inovativan pristup, ali ga ima
smisla primeniti samo na četvorostepene lance snabdevanja i probleme lociranja habova.
Rodriguez i dr. (2007) su rešavali problem lociranja habova sa kapacitetnim
ograničenjima, dodatno razmatrajući troškove koji u sistemu nastaju usled zakrčenosti koja
nastaje kada je dostignuto kapacitetno ograničenje. Za iznalaženje rešenja modeliranog
problema razvili su algoritam na bazi simuliranog kaljenja, i došli do zaključka da primena
ovog algoritma u datom slučaju daje dobre rezultate. Model stavlja akcenat na vremensku
dimenziju transporta i može da posluži kao koristan alat, pri donošenju odluke o
definisanju lokacije i usluga u habu.
Limbourg i Jourquin (2009) su istraživali optimalne lokacije drumsko-železničkih
kontejnerskih terminala na postojećoj evropskoj mreži puteva i pruga. Pritom su koristili
model p hub mediane u kojem je ciljna funkcija bila minimizacija transportnih troškova. Oni
su određivali optimalnu lokaciju intermodalnih terminala – habova, tako što su u
iterativnom postupku poredili troškove transporta i troškove pretovara u potencijalnim
lokacijama terminala koji su se iz iteracije u iteraciju menjali u odnosu na broj pretovarenih
kontejnera. Njihov pristup je inovativan i interesantan, ali nije uzimao u obzir troškove
lociranja terminala.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja može da se zaključi da linearno i nelinearno
celobrojno matematičko programiranje ima dominantnu ulogu pri rešavanju lokacijskih
problema logističkih centara, kao i da su dominantni pristupi modelovanje problema
modelom habova i fiksnih troškova. U najvećem broju slučajeva definišu se modeli sa
kapacitativnim ograničenjima. Za rešavanje lokacijskih problema logističkih centara
definisanim modelima najčešće se primenjuju genetski i fazi (fuzzy) algoritmi, a zatim tabu
pretraživanje i simulirano kaljenje.
2.4 Lokacijski problemi postrojenja za generisanje električne energije iz
biomase
Veliki broj matematičkih modela za širok spektar lokacijskih problema je formulisan i
primenjen, međutim, samo mali broj njih se bavi problemom lokacije objekata u lancu
snabdevanja biomasom. Neki od najznačajnijih navedeni su u nastavku.
3 economy of scale
20