Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

2010. godine da podigne udeo železničkog transporta na 20 %. U odnosu na to, ne treba
biti optimističniji ni za udeo ovog vida transporta u Srbiji.
U ovom istraživanju se pretpostavilo da se međunarodni transport, odnosno transport
makrorobnih tokova od izvornih tačaka do lociranih centara može realizovati sa nekim od
tri vida transporta: drumskim, železničkim i vodnim. U vezi sa tim, urađena je detaljna
analiza saobraćajnih mreža ovih vidova transporta i za svaki čvor koji predstavlja
potencijalnu lokaciju distributivnog centra definisani su mogući vidovi transporta, kao i
stvarna rastojanja između njih i čvorova u kojima se generišu robni tokovi.
Inicijalno je definisan maksimalni udeo drumskog, železničkog i vodnog saobraćaja
do 100 %, 15 % i 15 % respektivno. Međutim, smatra se da ove vrednosti imaju značajnu
ulogu pri određivanju tipa, kapaciteta i lokacije logističkih centara te će pri testiranju
modela biti predmet variranja.
Transportni troškovi makrorobnih tokova za železnički transport definisani su na
osnovu aktuelnih zvaničnih tarifa za međunarodni prevoz Železnica Srbije i iznose
0,05 €/tkm. Transportni troškovi makro robnih tokova za drumski i vodni transport
definisani su na osnovu aktuelnih tržišnih tarifa dobijenih od strane većeg broja špeditera i
definisanih u Limbourg i Jourquin (2009) i iznose 0,07 i 0,015 €/tkm respektivno.
Pretpostavljeno je da se distributivni transport mikrotokova robe ostvaruje isključivo
drumskim transportom. Analiza postojeće putne mreže u Srbiji je pokazala da između svih
čvorova koji predstavljaju potencijalnu lokaciju logističkih centara postoji drumska
saobraćajna veza. Definisana rastojanja između svih razmatranih čvorova predstavljaju
stvarna rastojanja na postojećoj mreži. U skladu sa matematičkim modelom, definisano je
granično rastojanje, koje dozvoljava da se distribucija robe obavlja samo korisnicima, koji
su na rastojanju manjem od 250 km od lociranog logističkog centra.
Transportni troškovi mikrorobnih tokova definisani su na osnovu aktuelnih tržišnih
tarifa dobijeni od većeg broja špeditera i definisanih u Limbourg i Jourquin (2009) i iznose
0.11 €/tkm.
Vrednost investicija za otvorene distributivne centre
Razmatrani godišnji kapaciteti logističkih centara kreću se od 5 do 100 hiljada tona,
sa porastom od po 5 hiljada tona. Potrebni kapaciteti centara definisani su pod
pretpostavkom prosečnog zadržavanja robe u centru od nedelju dana, po osnovu svih
predviđenih usluga. Takođe je pretpostavljeno, da je za 20 % robe potrebno regalno
skladištenje u centru, dok se za ostalih 80 % robe primenjuje podno skladištenje,
skladištenje kontejnera ili su to rasute robe.
Vrednosti investicija za ove centre definisane su na osnovu ekspertske procene
vrednosti investicija u zemljište, terminale, manipulativnu opremu, upravnu zgradu, IT
sistem i skladišta. Ukupne vrednosti značajno osciluju u zavisnosti od razmatranih
kapaciteta, prvenstveno zbog skokovitih razlika u vrednosti investicija za predviđenu
potrebnu manipulativnu opremu po jedinici kapaciteta, dok troškovi zemljišta, terminala,
upravne zgrade i skladišta rastu relativno linearno. Pretpostavljeno je da će se potrebne
investicije pokriti iz kredita, sa vremenom otplate 20 godina i godišnjom kamatnom stopom
5 %. Na osnovu toga definisane su vrednosti investicija koje zapravo predstavljaju
48