Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Poređenje rezultata dobijenih LP solverom i genetskim algoritmom<br />
U skoro svim scenarijima, primenom ovih metoda izabran je isti broj i iste lokacije<br />
centara. Izuzetak su scenarija dva i šest u kojima je izabran po jedan različit centar.<br />
Međutim, postoje značajne razlike u izabranim kapacitetima i tipovima centara, odnosno<br />
primenjenim vidovima transporta na određenim rutama, usled čega su se javila i veća<br />
međusobna odstupanja, oko 10 %, između vrednosti ukupnih troškova dobijenih ovim<br />
metodama (tab. 13).<br />
Tab. 13 Poređenje rezultata dobijenih LP solverom i genetskim algoritmom<br />
Rezultati dobijeni<br />
LP solverom<br />
Rezultati dobijeni Genetskim<br />
algoritmom<br />
Razlika u<br />
vrednosti<br />
Razlika u<br />
trajanju<br />
Scenarija Ukupni troškovi,<br />
10 6 €<br />
Trajanje<br />
simulacije, s<br />
Ukupni troškovi,<br />
10 6 €<br />
Trajanje<br />
simulacije, s<br />
ukupnih<br />
troškova, %<br />
simulacije<br />
s<br />
1. 357,07 3397 404,67 14 11,7 3383<br />
2. 383,51 2417 426,79 13 10 2404<br />
3. 382,14 4586 417,49 15 8,5 4571<br />
4. 341,01 476 394,08 17 13,5 459<br />
5. 415,33 19286 471,72 15 12 19271<br />
6. 437,82 1998 495,27 14 11,6 1984<br />
Vreme trajanja simulacije za svaki od scenarija i za svaku od metoda prikazano je u<br />
tabeli 13. Može se uočiti da je vreme trajanja simulacije primenom genetskog algoritma<br />
znatno kraće nego primenom LP solvera. S obzirom na to da su simulacije sprovedene za<br />
relativno mali broj čvorova, LP solver daje optimalne rezultate u prihvatljivom vremenskom<br />
intervalu, zbog čega se ne može reći da je primena genetskog algoritma neophodna.<br />
Međutim, za očekivati je da bi vreme trajanja simulacije u LP solveru, u slučaju<br />
razmatranja većeg broja čvorova značajno poraslo usled čega bi primena genetskog<br />
algoritma za rešavanje posmatranog lokacijsko-alokacijskog problema bila bolji izbor. U<br />
tom slučaju, dobijena rešenja, bez obzira na njihovo značajno odstupanje od optimalnog,<br />
bi se smatrala dovoljno dobrim.<br />
Zaključna diskusija<br />
Na osnovu dobijenih rezultata može da se zaključi da definisani matematički model<br />
predstavlja koristan alat pri donošenju strateških odluka. Model, na osnovu poznatih ili<br />
očekivanih tokova robe i jediničnih troškova logističkih funkcija u lancu snabdevanja, pruža<br />
mogućnost za određivanje optimalnog broja, tipa, kapaciteta i lokacije logističkih centara.<br />
Za razliku od dosadašnjih istraživanja, model ima mogućnost donošenja odluke o<br />
adekvatnom tipu logističkog centra na konkretnoj lokaciji u zavisnosti od raspoloživih<br />
vidova transporta, njihovog maksimalno mogućeg udela u ukupnom transportnom radu i<br />
jedinične cene transporta za svaki od razmatranih vidova. Pritom, posebno treba naglasiti<br />
mogućnost variranja udela pojedinih vidova transporta, čime je stvorena mogućnost<br />
analize i izbora lokacija za veći broj scenarija. Takođe, dosadašnjim modelima uglavnom<br />
se nudila mogućnost određivanja kapaciteta centara u odnosu na vrednosti investicija, dok<br />
62
Change language