Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Tab. 2 Uvozni robni tokovi u Srbiji, u 2012. godini, prema nameni i carinarnici u kojoj su
carinjeni, u 1.000 t (Anonim, 2013b)
Carinarnica Oprema Sirovine
Široka
potrošnja
Rezervni
delovi
Hemikalije Ostalo Ukupno
Beograd 148,2 1441,2 1634,7 3,4 4,8 0,3 3232,6
Kladovo 15,5 57,7 172,2 0,6 0 1,9 247,9
Dimitrovgrad 20 12,1 109,9 0,02 0,01 0,3 142,33
Kraljevo 9,5 127,7 122,9 0,1 0 0,05 260,25
Niš 26,3 115,9 400,1 0,3 0 0,05 542,65
Kragujevac 46,9 982,8 328,5 1,3 0 3,8 1363,3
Novi Sad 33,3 441,9 1377,2 1,01 0 0,2 1853,6
Sombor 7,6 46,8 29,2 0,02 0 0,006 83,626
Vršac 1,3 82,9 166,6 0,01 0 1,2 252,01
Zrenjanin 14,7 79,2 27,5 0,4 0 0,4 122,2
Subotica 22,7 127,7 417,5 0,3 0 0,02 568,22
Šabac 55,8 296,9 734,9 0,5 0 0,2 1088,3
Kruševac 10,9 231,9 52,1 0,4 0 0,3 295,6
Užice 9,8 156,3 227,4 0,2 0 0,1 393,8
Ukupno 422,5 4201 5800,7 8,56 4,81 8,826 10446
Na osnovu podataka o udelu pojedinih regiona u uvozu, a u cilju redukovanja
posmatranog problema, 37 privredno najrazvijenih opština u Srbiji posmatrane su kao
odredišta robnih tokova, odnosno krajnje tačke lanca snabdevanja. Te opštine su:
Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Vršac, Pančevo, Sombor, Apatin, Novi Sad, Vrbas, Bačka
Palanka, Sremska Mitrovica, Ruma, Inđija, Beograd, Šabac, Loznica, Valjevo, Smederevo,
Požarevac, Kragujevac, Jagodina, Bor, Negotin, Zaječar, Knjaževac, Užice, Priboj, Čačak,
Kraljevo, Novi Pazar, Kruševac, Niš, Prokuplje, Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac i Vranje. Te
opštine, istovremeno, predstavjaju potencijalne lokacije logističkih centara.
Veličine robnih tokova, odnosno količine robe čije je odredište u određenoj opštini,
definisane su na godišnjem nivou, na osnovu zvaničnih statističkih podataka koje je
objavila Uprava carina za 2012. godinu, za 14 opština u kojima postoji carinska ispostava
(tab. 2) i ekstrapolirane na ostale 23 opštine na osnovu projekata IMOD 9 , INTERIM 10 i
WATERMODE 11 . Pri tome, nisu uzete u obzir robe iz kategorije hemikalije jer se smatralo
da su to robe koje se gotovo isključivo distribuiraju direktno između snabdevača i kupaca.
9 IMOD - Intermodalna rešenja i konkurentnost u transportnom sektoru Srbije
(http://www.sintef.no/upload/Teknologi_og_samfunn/Veg%20og%20samferdsel/IMOD-X/Rapporter/IMOD-
X_Faza3_Izvestaj_Finalni.pdf)
10 INTERIM - Integration in the intermodal goods Transport of non EU states: Rail, Inland/coastal waterway
Modes (http://www.via-donau.org/en/company/projects/project_database/view/76/)
11 WATERMODE - Transnational Network for the Promotion of the Water-ground Multimodal Transport
(http://www.watermode.eu/)
44