Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

More documents

Recommendations

Info

obaveze po izvorima finansiranja, dobijene za navedene uslove, po metodi jednakih anuiteta, svedene na godišnji nivo po jedinici kapaciteta. Shodno razmatranim kapacitetima, na osnovu iskustava Luke Novi Sad AD i nekih postojećih zatvorenih centara (vidi poglavlje 2.1), definisani su prosečni godišnji fiksni troškovi funkcionisanja centara. Oni obuhvataju troškove zarada zaposlenih, komunalne troškove, troškove osiguranja, održavanja, poreza po različitim osnovama, itd. Vrednost tih troškova je prosečno 26 €/t kapaciteta godišnje. Za razliku od fiksnih troškova centara, varijabilni troškovi su računati po jedinici tokova robe koja prođe kroz centar u toku jedne godine. Definisani su kao prosek troškova za sve usluge koje se obavljaju na robnim tokovima u centru i iznose 5 €/t. Postupak testiranja U skladu sa definisanim matematičkim modelom, za očekivati je da će najveći uticaj na izbor tipa, kapaciteta i lokacije distributivnih logističkih centara imati izvor i obim robnih tokova, udeo pojedinih vidova transporta i cena transporta. Iz tog razloga, model je testiran za šest scenarija, od čega četiri za sadašnje uslove i dva za projektovane buduće uslove. Prvi scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 15 %, vodnog do 15 %. Drugi scenario – lociranje tri centra, za podatke o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 15 %, vodnog do 15 %. Treći scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 10 %, vodnog do 10 %. Četvrti scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine; jedinična cena železničkog transporta 0,035 €/tm. Peti scenario – predviđeni obim robnih tokova u 2020. godini; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 20 %, vodnog do 20 %. S obzirom na to da se Republika Srbija trenutno nalazi u periodu ekonomske i političke nestabilnosti, izuzetno je teško napraviti precizne projekcije ili predviđanja robnih tokova u bližoj ili daljoj budućnosti. Iz tog razloga, pri definisanju scenarija budućeg razvoja pošlo se od prognoza za rast bruto nacionalnog proizvoda, pa je shodno tome predviđen rast robnih tokova od 3 % godišnje do 2020. godine. Šesti scenario – predviđeni obim robnih tokova u 2018. godini, sa porastom robnih tokova od 3 % godišnje do svih centara osim do Kragujevca, za koji se predviđa udvostručenje robnih tokova i to iz pravca Bara i Rijeke; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 25 %, vodnog do 15 %. Razlog ovom projektovanom značajnijem porastu robnih tokova do Kragujevca definisan je usled najava kompanije "Fiat" o značajnim investicijama koje se očekuju u automobilsku industriju u Kragujevcu za koju je predviđen rast robnih tokova iz Italije i Kine, koji su u ovom slučaju pridruženi tokovima iz dve navedene luke. Pored projektovanog porasta robnih tokova, na osnovu kredita koje su Železnice Srbije dobile 2013. godine za rekonstrukciju železničke 49
infrastrukture, predviđen je i porast maksimalno mogućeg udela železničkog transporta do 25 %. Kako je posmatrani problem linearan, potreba za primenom genetskih algoritama zavisi od broja razmatranih čvorova, tako je za manji broj čvorova moguće koristiti neke od postojećih softvera, na primer LP solve ili CPLEX, dok je za veći broj čvorova potrebno koristiti neku od heurističkih metoda. Iz tog razloga, u ovom istraživanju, za rešavanje posmatranog problema, korišćen je i softver LP solve 5.0.0.0. i formulisani genetski algoritam. Pri testiranju modela sprovedenog uz pomoć LP solve 5.0.0.0. softvera, korišćena su sledeća podešavanja: − Scale type: Geometric, Equilibrate, Integers − Pivot rule: Dantzig, Adaptive; Max Pivot - 250 − Branch Bound: BB Floor First, AutoOrder; BB Rule - First; Depth Limit: - 50; Obj bound: 1E30. 3.4.2 Rezultati i diskusija Rezultati testiranja modela za navedene scenarije, korišćenjem kako LP solvera tako i genetskog algoritma, dati su u nastavku. S obzirom na to da su prikazani rezultati dobijeni obema metodama za iste ulazne parametre i da su dobijeni rezultati sa relativno malim odstupanjima, da bi se izbeglo ponavljanje istih zaključaka, u prvom delu analize rezultata akcenat je stavljen na izabrane tipove, kapacitete i lokacije centara, kao i alokacije korisnika izabranim centrima, dok je u drugom delu akcenat stavljen na analizu troškova i gravitacionog područja. U nastavku je izvršeno poređenje rezultata dobijenih ovim metodama po osnovu kvaliteta dobijenog rešenja i vremena trajanja simulacija. Rezultati simulacija dobijeni testiranjem u softveru LP solve Rezultati simulacija za prvi scenario Simulacije za uslove definisane prvim scenarijem rezultirale su minimalnim ukupnim troškovima u slučaju lociranja 7 logističkih centara i iznose 357,07 10 6 € godišnje, što u proseku čini 37,9 € po toni razmatranih robnih tokova. Izabrane lokacije, kapaciteti, tipovi centara i njima alocirani korisnici prikazani su u tab. 3 i na sl. 18. Tab. 3 Izabrane lokacije, kapaciteti i tipovi centara, LP, prvi scenario Lokacija Kapacitet u 1.000 t Tip Subotica 10 Bimodalni Novi Sad 40 Trimodalni Beograd 65 Trimodalni Šabac 15 Unimodalni* Užice 10 Unimodalni* Kragujevac 30 Bimodalni Niš 15 Bimodalni *drumski 50
Page 1 and 2:
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET T
Page 3 and 4:
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF
Page 5 and 6:
SPISAK SLIKA: Sl. 1 Evolutivni razv
Page 7 and 8:
Sl. 47 Udeo logističkih troškova
Page 9 and 10:
SPISAK SKRAĆENICA: BNP CP DP DTM E
Page 11 and 12: koeficijent dostupnosti žetvenih o
Page 13 and 14: of biomass resources were introduce
Page 15 and 16: 1.1 Predmet istraživanja Prema Sav
Page 17 and 18: U okviru već navedenog, predmet ov
Page 19 and 20: Na isti način, u poglavlju četiri
Page 21 and 22: transportni zadatak i objavio ga je
Page 23 and 24: generaciju bez modifikacija. Mutaci
Page 25 and 26: Problem centra podrazumeva lociranj
Page 27 and 28: ∑ ∈ 0 ∑ ∈ − j= i j j i p
Page 29 and 30: yij iyij x Cj I Prethodno navedeni
Page 31 and 32: = ∀ ∈ ∑ ∈ 1 (2.2.35) ≤
Page 33 and 34: problem. Model su testirali za regi
Page 35 and 36: upravljanje snabdevanjem biomase im
Page 37 and 38: 3. MODELIRANJE LOKACIJSKIH PROBLEMA
Page 39 and 40: U DOMENU SAOBRAĆAJA I LOGISTIKE CI
Page 41 and 42: međusobnim rastojanjima i manjim i
Page 43 and 44: Robni tokovi Robni tokovi predstavl
Page 45 and 46: STRUKTURA FUNKCIJA LOGISTIČKIH CEN
Page 47 and 48: Logistički troškovi koji utiču n
Page 49 and 50: 3.2 Model lokacijskog problema logi
Page 51 and 52: Ograničenjem 3.5.2 dozvoljava se l
Page 53 and 54: Početak Definisanje veličine popu
Page 55 and 56: 3.4 Testiranje modela: Lociranje ot
Page 57 and 58: Tab. 2 Uvozni robni tokovi u Srbiji
Page 59 and 60: Crvene sekcije su izgrađene, dok s
Page 61: 2010. godine da podigne udeo želez
Page 65 and 66: Rezultati simulacija za drugi scena
Page 67 and 68: Tab. 6 Izabrane lokacije, kapacitet
Page 69 and 70: Kao posledica dominacije udela uvoz
Page 71 and 72: Udeo robnih tokova prema tački gen
Page 73 and 74: Udeo robnih tokova prema tački gen
Page 75 and 76: Poređenje rezultata dobijenih LP s
Page 77 and 78: 4. MODELIRANJE LOKACIJSKIH PROBLEMA
Page 79 and 80: Tab. 14 Opis materijala koji spadaj
Page 81 and 82: Donja toplotna moć Najznačajnija
Page 83 and 84: Sl. 28 Poređenje energetskih gusti
Page 85 and 86: Sl. 30 Utovar velikih četvrtastih
Page 87 and 88: Kada je reč o iveru, veće količi
Page 89 and 90: Bale žetvenih ostataka se traktoro
Page 91 and 92: Cene pojedinih goriva značajno se
Page 93 and 94: − smanjenje raspoloživih količi
Page 95 and 96: d ij - transportno rastojanje od me
Page 97 and 98: U modelu je pretpostavljeno da posm
Page 99 and 100: korišćenje neće ugrožavati živ
Page 101 and 102: Sl. 34 Mapa gustine žetvenih ostat
Page 103 and 104: Republike Srbije, iznosi oko 500
Page 105 and 106: Rashodi finansiranja odnose se na k
Page 107 and 108: Pad ukupnih troškova jasno je izra
Page 109 and 110: Porast prosečnih transportnih tro
Page 111 and 112: Sadašnje stanje, b k i = 1 Rezulta
Page 113 and 114:
Usled veće prostorne gustine bioma
Page 115 and 116:
Sl. 45 Ukupni troškovi generisanja
Page 117 and 118:
Udeo logističkih troškova u troš
Page 119 and 120:
Ukupni troškovi u €/MWh 88 86 84
Page 121 and 122:
Prosečni transportni troškovi za
Page 123 and 124:
one troškove za koje je procenjeno
Page 125 and 126:
− promene udela pojedinih vidova
Page 127 and 128:
Reference: 1. Alumur S, Kara B.Y. 2
Page 129 and 130:
35. Marti B.V, Gonzales E.F. 2010.
Page 131 and 132:
64. Vidović M, Zečević S, Kiliba
show all

Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?