Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Donja toplotna moć
Najznačajnija karakteristika biomase je donja toplotna moć i predstavlja meru
hemijske energije koja stoji na raspolaganju. Utvrđuje se postupcima koji su definisani u
više standarda (Anonim, 2011b), a obavlja se u akreditovanim institucijama koje su za to
opremljene, poseduju kalorimetre i propratnu opremu, a merenja sprovode u skladu sa
standardizovanom procedurom. Donja toplotna moć značajna je za najširu primenu goriva.
U tab. 15 date su orijentacione vrednosti donje toplotne moći za vrste biomase koje se
najčešće koriste, a za poređenje je data i vrednost za mrki ugalj. Vrednost donje toplotne
moći može da se izrazi i u kWh/kg, što je za praktične potrebe pogodnije. Dobija se
deljenjem vrednosti izražene u MJ/kg sa 3,6. Za veće količine koristi se MWh/t.
Tab. 15 Donje toplotne moći i sadržaj pepela za neka goriva, srednje vrednosti na osnovu
merenja i podataka u literaturi (Martinov i Đatkov, 2011)
Gorivo
Donja toplotna Udeo pepela * ,
moć * , MJ/kg %
Bukva, bez kore 18,4 0,5
Topola, energetska 18,5 1,8
Kora četinara 19,2 3,8
Slama pšenice 17,2 5,7
Slama soje 18,9 3,8
Kukuruzovina 18,0 4,2
Oklasak kukuruza 18,4 2,7
Slonovska trava 17,6 3,9
Zrno tritikale 16,9 2,1
Mrki ugalj 20,6 5,1
* Važi za suvu masu
Sadržaj i osobine pepela
Pepeo se sastoji od mineralnih materija, koje ne sagorevaju, zbog čega je balast u
gorivu. Što je u gorivu više pepela. niža je njegova donja toplotna moć.. U tab. 15
prikazane su vrednosti sadržaja pepela za odabrane vrste biomase i kvalitetan mrki ugalj.
Količine pepela slame i drugih biljnih ostataka značajno su veće u odnosu na drvenu
biomasu. Za slamu se obično računa sa oko 5 % u odnosu na vazdušno suvu masu goriva
(sadržaj vlage oko 15 %), a za drvo 0,5 do 0,8 %. U pogledu količine pepela slame, one su
u biljci manje, ali je ona najčešće kontaminirana zemljom. Udeo pepela u drvetu povećava
se povećanjem udela kore, u kojoj je sadržaj pepela viši. Sadržaj pepela kukuruzovine
sličan je kao i za slamu, ali se često povećava usled zaprljanja zemljom, posebno ukoliko
se kukuruzovina ubire u vlažnim uslovima.
Osim sadržaja pepela, od značaja je i njegovo ponašanje na povišenim
temperaturama. Ono se opisuje raznim fazama, od kojih je najznačajnije omekšavanje.
Ložišni prostor i tehnika sagorevanja treba da budu prilagođeni gorivima koja imaju nisku
temperaturu omekšavanja pepela.
68