Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

3. MODELIRANJE LOKACIJSKIH PROBLEMA LOGISTIČKIH CENTARA
Lanci snabdevanja su nosioci realizacije robnih tokova. Istovremeno, robni
tokovi predstavljaju generatore zahteva za uslugama transporta, skladištenja, pretovara,
kontrole, komisioniranja i drugih logističkih aktivnosti.
Robni tokovi od mesta pošiljaoca do mesta primaoca prolaze kroz niz različitih
transformacija koje često značajno menjaju njihove karakteristike. Činjenica da pošiljalac
robe može biti jedna kompanija, a da se kao primaoci pojavljuju n različitih subjekata
govori o deobi – transformaciji toka. Transformacije nad robnim tokovima najčešće se
odvijaju u logističkim centrima. Poznavanjem karakteristika robnih tokova i njihovih
transformacija stvaraju se uslovi za primereno planiranje, projektovanje i upravljanje
logističkim centrima.
3.1 Logistički centri u lancima snabdevanja
Logistički centri predstavljaju centralne elemente savremenih logističkih i poslovnih
mreža, a samim tim i lanaca snabdevanja. Oni su najčešće mesta vremenske,
kvantitativne, kvalitativne, strukturne, vrednosne ili pak neke druge transformacije robnih
tokova. Razlikuju se po makro i mikrolokacijskom položaju, strukturi funkcija i podsistema,
stepenu razvijenosti, organizaciji i tehnologiji. U svakom slučaju, zajedničko im je da
objedinjavaju različite podsisteme i pružaju kompleksne logističke usluge. S obzirom na
navedene različitosti, jasno je da ne postoje standardne karakteristike logističkih centara,
međutim, njihovom detaljnijom analizom uočavaju se neka zajednička obeležja, kao što
su:
− multimodalnost - povezanost sa različitim vidovima transporta,
− otvorenost - slobodan pristup za sve javne i privatne kompanije da se integrišu u ili
koriste objekte centra, sa ciljem prostorne integracije različitih operatora i učesnika
lanaca snabdevanja,
− multifunkcionalnost - pružanje većeg broja transportnih i logističkih usluga,
− rukovanje teretom ili robom - izbor većeg broja objekata i opreme za
manipulisanje, kao što su različiti terminali i skladišta,
− elektronska razmena informacija - pristupi telematskim sistemima vezanim za
transport, administraciju, upravu i lanac snabdevanja,
− međupovezanost različitih poslovnih sektora i subjekata radi ostvarivanja
transportnih i logističkih aktivnosti,
− težnja ka manjim ukupnim troškovima kao posledica uštede u skladišnim i
pretovarnim sistemima, IT sistemu, uslužnim i pratećim delatnostima,
− dodatne usluge, kao što su snabdevanje gorivom i vodom, usluge održavanja,
pakovanja, carinske kontrole, itd.
Naročito je važno da se napomene da su upravo dodatne usluge ono što razlikuje
logističke centre od ostalih mesta transformacije robnih tokova, kao što su terminali,
stanice, čvorovi, luke, itd. Upravo na osnovu dodatnih usluga se promenilo poimanje
24