Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

upravljanje snabdevanjem biomase ima važnu ulogu u smanjivanju transportnih rastojanja
a time i transportnih troškova, što opet ima veliki uticaj na izbor lokacije postrojenja.
Rodžers i Brammer (2009) su se bavili lociranjem postrojenja za pirolizu, radi
optimizacije troškova prevoza energetskih biljaka od polja do postrojenja. Ideja njihovog
rada je bila da se pretvaranjem energetskog bilja u bioulje, u postrojenjima za pirolizu, a
zatim korišćenjem bioulja u postrojenjima za proizvodnju energije može uštedeti na
transportnim troškovima. Pored toga bioulje je transportabilnije i povoljnije za skladištenje,
zbog čega se može postići veća sloboda pri lociranju postrojenja za proizvodnju energije.
U svom istraživanju su došli do zaključka da u slučaju transporta biomase transportni
troškovi ustvari značajno rastu zbog potrošenog vremena u procesu utovara i istovara, i da
se korišćenje postrojenja za pirolizu isplati samo u slučaju ako su potrebna transporta
rastojanja biomase do postrojenja za proizvodnju energije veća od 77 km, a ukrupnjenost
površina pod biomasom tolika da je isplativo izgraditi postrojenja za pirolizu većih
kapaciteta.
Radi optimizacije troškova snabdevanja postrojenja biomasom Rentizelas i dr. (2009)
su se bavili problemom skladištenja biomase. Oni su razmatrali korišćenje tri vrste
skladišta: zatvoreno skladište sa mogućnošću sušenja biomase upumpavanjem toplog
vazduha u skladište, natkriveno skladište sa metalnim krovom bez bilo kakve opreme za
sušenje biomase, otvoreno skladište na kojem se biomasa prekriva zaštitnom folijom. U
svom istraživanju došli su do zaključka da primena jevtinijih rešenja za skladištenje
biomase - otvoreno skladište i prekrivanje biomase zaštitnom folijom dovodi do značajnog
smanjenja troškova snabdevanja biomase.
Rentizelas i Tatsiopoulos (2009) su istraživali optimalnu lokaciju postrojenja za
proizvodnju električne energije iz biomase uz pomoć hibridnog optimizacionog modela, čiji
su rezultati upoređeni sa rezultatima dobijenim genetskim algoritmima i uz pomoć
sekvencijalnog kvadratnog programiranja. Modelirali su lokacijski problem kao nelinearan
optimizacioni problem čija je kriterijumska funkcija maksimizacija neto sadašnje vrednosti
investicija tokom radnog ciklusa postrojenja. Model su testirali u regionu Tesalije (Grčka).
Došli su do zaključka da hibridni optimizacioni model daje dobre rezultate u ovom slučaju,
bolje nego druge dve razmatrane metode.
Dyken i dr. (2010) su razvili model koji dovodi u vezu sadržaj vlage u biomasi sa
njenim energetskim potencijalom sa dugotrajnim procesima u lancu snabdevanja kao što
je na primer proces skladištenja, odnosno sušenja biomase tokom skladištenja radi
optimizacije lanca snabdevanja. Pri modeliranju su koristili linearno celobrojno
programiranje.
Marti i Gonzales (2010) su razvili matematički metod kojim se dovodi u vezu linearno
programiranje i digitalne mape radi pronalaska optimalne lokacije postrojenja na biomasu.
Metod su testirali u regionu Španije i došli do zaključka da metod pruža dobre mogućnosti
za optimalno lociranje postrojenja u odnosu na lokaciju potrošača, ali ne tako dobro u
odnosu na lokaciju raspoloživih sirovina. Takođe, metod razmatra lociranje samo jedne
vrste postrojenja, ne razmatra postojanje međuskladišta i vodi računa da postrojenje bude
u blizini korisnika energije, ali ne i da je ukupna potražnja korisnika zadovoljena.
Kocoloski i dr. (2011) su istraživali uticaj veličine i lokacije postrojenja za proizvodnju
energije iz etanola, na troškove proizvodnje celuloznog etanola. Zaključili su da ovi
parametri imaju veliki uticaj, čak do 15-25 % od ukupnih troškova.
22