Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Bale žetvenih ostataka se traktorom sa prednjim utovarivačem ili manipulatorom sa
odgovarajućim priključcima utovaraju na prikolice, transportni voz, koje vuče drugi traktor.
Prevoze se do međuskladišta na maloj udaljenosti od polja, obično do 5 km, pored tvrdog
puta, kako bi bale mogle da se utovare i dalje prevoze kamionima do postrojenja. Bale
biomase se na međuskladištu odlažu poštujući zakonsku regulativu o zaštiti od požara.
Tako uskladištene bale prekrivaju se folijom, obično za višekratnu upotrebu, radi zaštite od
padavina. Biomasa uskladištena na međuskladištu se, u skladu sa potrebama, prevozi do
postrojenja mrežom javnih puteva. Za prevoz se koriste kamioni sa prikolicama. S obzirom
na dimenzije bala i dimenzije kamiona, po turi se prevozi 20 do 24 bale, odnosno 10 - 12
tona biomase (zavisno od vrste biomase, sadržaja vlage, gustine presovanja i tipa bala).
Na taj način je nosivost transportnih sredstava najčešće delimično iskorišćena.
Sakupljanje drvene biomase zavisi od izvora. Ukoliko se prikuplja granjevina, ostatak
seče, obično se iveranje sprovodi na mestu nastanka, te iver prevozi. Brzorastuće šume
najčešće se ubiraju silažnim kombajnom sa hederom specijalne izvedbe, kojim se drvo
odseca i ivera. Iver se ubacuje u traktorske, za manja rastojanja, odnosno kamionske
prikolice i transportuje do međuskladišta, na tvrdom putu. Sa međuskladišta se
kamionskim transportom, prema dinamici snabdevanja, dovozi do postrojenja. Skladište
postrojenja sadrži količinu biomase potrebnu za najmanje sedmodnevni rad. Ovo skladište
je, obično, pod nadstrešnicom.
Biomasa se sa privremenog skladišta kod postrojenja, po ustaljenom režimu ubacuje
u prihvatni uređaj kotla, kojim se obavlja loženje. Grubi pepeo se odvozi do međuskladišta
snabdevača, te stavlja na raspolaganje za distribuciju po poljoprivrednim i drugim
površinama, ili ga korisnik, u nekim slučajevima i kupac, odvozi i koristi. Fini, ciklonski
pepeo, odvozi se do deponija.
4.1.3 Postrojenja za generisanje električne energije iz biomase
Generisanje električne energije iz biomase slično je kao i u slučaju korišćenja čvrstih
fosilnih goriva. Proces generisanja električne energije počinje sagorevanjem biomase,
čime se hemijska energija transformiše u toplotnu. Nadalje se toplotna energija
transformiše u mehaničku, a mehanička u električnu. Poželjno je da se, u cilju povećanja
ukupnog stepena korisnosti i ekonomske isplativosti, primenjuje kogeneracija –
generisanje i korišćenje, pored električne i toplotne energije, što se podstiče posebnom
direktivom (Anonim,2004). Preduslov za korišćenje toplotne energije je da se u blizini
postrojenja nalazi potrošač, čije bi potrebe za toplotnom energijom postrojenje moglo da
zadovolji.
Postoji više tipova, tehnologija za generisanje električne energije, odnosno,
kombinovanog generisanja električne i toplotne energije, korišćenjem biomase kao goriva.
Oni se, pre svega, razlikuju prema postupku transformacije toplotne energije u mehaničku
i električnu: parno-turbinska postrojenja, vijčani parni motor, ORC (Organic Rankine Cycle)
proces, Stirling motor, toplovazdušne turbine, motori s unutrašnim sagorevanjem za biljna
ulja, gasni motor, gasni motor sa samopaljenjem, gasna turbina, mikroturbine, gorive
ćelije, itd. Tip postrojenja koje će se koristiti uglavnom zavisi od raspoložive vrste biomase
i planirane instalirane snage.
76