Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Sadržaj vlage
Jedna od najvažnijih karakteristika biomase je sadržaj vlage, iz razloga što donja
toplotna moć bitno opada sa porastom količine vode u gorivu. To je, pre svega, zbog toga
što jedan deo mase predstavlja negorivu materiju, vodu i potrebne energije za grejanje i
isparavanje te vode.
Promena vrednosti donje toplotne moći u zavisnosti od sadržaja vlage računa se
prema jednačini:
,
⋅ − − ⋅
= (4.1.1.1)
pri čemu je H vm donja toplotna moć vlažne bimase u MJ, H sm donja toplotna moć
suve mase, a W sadržaj vlage u %. Drugi član u brojiocu odnosi se na energiju potrebnu
za grejanje i isparavanje vode.
Ukoliko se formula primeni na pšeničnu slamu, sadržaj vlage 15 %, koristeći podatak
iz tab. 9, donja toplotna moć takvog materijala bila bi oko 14,3 MJ/kg, što je podatak koji
se u praksi i koristi. Ukoliko bi sadržaj vlage bio 30 %, slama koja je pokisla, donja toplotna
moć bila bi 11,3 MJ/kg. Sušenje biomase najčešće se ne isplati i ne sprovodi.
44 )2, 100 ( W W H H sm vm 100
Gustina i forme biomase
U odnosu na većinu fosilnih goriva, biomasa ima više nedostataka. Jedan od njih je
energetska gustina, koja zavisi od forme biomase. Na sl. 28 prikazan je dijagram
energetske gustine različitih goriva. Na primer, lako ulje za loženje koje sadrži 1 GJ
energije zauzima oko 28 litara, ili 0,028 m 3 . Za isti sadržaj energije seckana slama
zauzima 1,2, pa i do 2 m 3 . Slama u obliku bala za 1 GJ ima zapreminu od 0,5 do 0,6 m 3 .
Ogrevno drvo takođe ima malu energetsku gustinu. Za 1 GJ potrebno je 0,15 do
0,2 m 3 , a za pelete drveta oko 0,1 m 3 skladištenog prostora. Peleti drveta su, u pogledu
energetske gustine, odnosno specifične zapremine, najpovoljnija forma čvrste biomase,
iako im je specifična zapremina za oko 3,5 puta veća od specifične zapremine lakog ulja
za loženje.
69