NABAVKA BIOMASE NA MEĐUSKLADIŠTU po ceni koja uključuje ubiranje i transport biomase do međuskladišta self propelled straw harvester bales storage SKLADIŠTENJE I MANIPULISANJE BIOMASOM NA MEĐUSKLADIŠTU bales storage bales storage TRANSPORT BIOMASE OD MEĐUSKLADIŠTA DO POSTROJENJA SKLADIŠTENJE I MANIPULISANJE BIOMASOM KOD POSTROJENJA bales storage bales storage GENERISANJE ELEKTRIČNE ENERGIJE I ODLAGANJE PEPELA Sl. 33 Usvojeni lanac snabdevanja postrojenja biomasom 75
Bale žetvenih ostataka se traktorom sa prednjim utovarivačem ili manipulatorom sa odgovarajućim priključcima utovaraju na prikolice, transportni voz, koje vuče drugi traktor. Prevoze se do međuskladišta na maloj udaljenosti od polja, obično do 5 km, pored tvrdog puta, kako bi bale mogle da se utovare i dalje prevoze kamionima do postrojenja. Bale biomase se na međuskladištu odlažu poštujući zakonsku regulativu o zaštiti od požara. Tako uskladištene bale prekrivaju se folijom, obično za višekratnu upotrebu, radi zaštite od padavina. Biomasa uskladištena na međuskladištu se, u skladu sa potrebama, prevozi do postrojenja mrežom javnih puteva. Za prevoz se koriste kamioni sa prikolicama. S obzirom na dimenzije bala i dimenzije kamiona, po turi se prevozi 20 do 24 bale, odnosno 10 - 12 tona biomase (zavisno od vrste biomase, sadržaja vlage, gustine presovanja i tipa bala). Na taj način je nosivost transportnih sredstava najčešće delimično iskorišćena. Sakupljanje drvene biomase zavisi od izvora. Ukoliko se prikuplja granjevina, ostatak seče, obično se iveranje sprovodi na mestu nastanka, te iver prevozi. Brzorastuće šume najčešće se ubiraju silažnim kombajnom sa hederom specijalne izvedbe, kojim se drvo odseca i ivera. Iver se ubacuje u traktorske, za manja rastojanja, odnosno kamionske prikolice i transportuje do međuskladišta, na tvrdom putu. Sa međuskladišta se kamionskim transportom, prema dinamici snabdevanja, dovozi do postrojenja. Skladište postrojenja sadrži količinu biomase potrebnu za najmanje sedmodnevni rad. Ovo skladište je, obično, pod nadstrešnicom. Biomasa se sa privremenog skladišta kod postrojenja, po ustaljenom režimu ubacuje u prihvatni uređaj kotla, kojim se obavlja loženje. Grubi pepeo se odvozi do međuskladišta snabdevača, te stavlja na raspolaganje za distribuciju po poljoprivrednim i drugim površinama, ili ga korisnik, u nekim slučajevima i kupac, odvozi i koristi. Fini, ciklonski pepeo, odvozi se do deponija. 4.1.3 Postrojenja za generisanje električne energije iz biomase Generisanje električne energije iz biomase slično je kao i u slučaju korišćenja čvrstih fosilnih goriva. Proces generisanja električne energije počinje sagorevanjem biomase, čime se hemijska energija transformiše u toplotnu. Nadalje se toplotna energija transformiše u mehaničku, a mehanička u električnu. Poželjno je da se, u cilju povećanja ukupnog stepena korisnosti i ekonomske isplativosti, primenjuje kogeneracija – generisanje i korišćenje, pored električne i toplotne energije, što se podstiče posebnom direktivom (Anonim,2004). Preduslov za korišćenje toplotne energije je da se u blizini postrojenja nalazi potrošač, čije bi potrebe za toplotnom energijom postrojenje moglo da zadovolji. Postoji više tipova, tehnologija za generisanje električne energije, odnosno, kombinovanog generisanja električne i toplotne energije, korišćenjem biomase kao goriva. Oni se, pre svega, razlikuju prema postupku transformacije toplotne energije u mehaničku i električnu: parno-turbinska postrojenja, vijčani parni motor, ORC (Organic Rankine Cycle) proces, Stirling motor, toplovazdušne turbine, motori s unutrašnim sagorevanjem za biljna ulja, gasni motor, gasni motor sa samopaljenjem, gasna turbina, mikroturbine, gorive ćelije, itd. Tip postrojenja koje će se koristiti uglavnom zavisi od raspoložive vrste biomase i planirane instalirane snage. 76
- Page 1 and 2:
UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET T
- Page 3 and 4:
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF
- Page 5 and 6:
SPISAK SLIKA: Sl. 1 Evolutivni razv
- Page 7 and 8:
Sl. 47 Udeo logističkih troškova
- Page 9 and 10:
SPISAK SKRAĆENICA: BNP CP DP DTM E
- Page 11 and 12:
koeficijent dostupnosti žetvenih o
- Page 13 and 14:
of biomass resources were introduce
- Page 15 and 16:
1.1 Predmet istraživanja Prema Sav
- Page 17 and 18:
U okviru već navedenog, predmet ov
- Page 19 and 20:
Na isti način, u poglavlju četiri
- Page 21 and 22:
transportni zadatak i objavio ga je
- Page 23 and 24:
generaciju bez modifikacija. Mutaci
- Page 25 and 26:
Problem centra podrazumeva lociranj
- Page 27 and 28:
∑ ∈ 0 ∑ ∈ − j= i j j i p
- Page 29 and 30:
yij iyij x Cj I Prethodno navedeni
- Page 31 and 32:
= ∀ ∈ ∑ ∈ 1 (2.2.35) ≤
- Page 33 and 34:
problem. Model su testirali za regi
- Page 35 and 36:
upravljanje snabdevanjem biomase im
- Page 37 and 38: 3. MODELIRANJE LOKACIJSKIH PROBLEMA
- Page 39 and 40: U DOMENU SAOBRAĆAJA I LOGISTIKE CI
- Page 41 and 42: međusobnim rastojanjima i manjim i
- Page 43 and 44: Robni tokovi Robni tokovi predstavl
- Page 45 and 46: STRUKTURA FUNKCIJA LOGISTIČKIH CEN
- Page 47 and 48: Logistički troškovi koji utiču n
- Page 49 and 50: 3.2 Model lokacijskog problema logi
- Page 51 and 52: Ograničenjem 3.5.2 dozvoljava se l
- Page 53 and 54: Početak Definisanje veličine popu
- Page 55 and 56: 3.4 Testiranje modela: Lociranje ot
- Page 57 and 58: Tab. 2 Uvozni robni tokovi u Srbiji
- Page 59 and 60: Crvene sekcije su izgrađene, dok s
- Page 61 and 62: 2010. godine da podigne udeo želez
- Page 63 and 64: infrastrukture, predviđen je i por
- Page 65 and 66: Rezultati simulacija za drugi scena
- Page 67 and 68: Tab. 6 Izabrane lokacije, kapacitet
- Page 69 and 70: Kao posledica dominacije udela uvoz
- Page 71 and 72: Udeo robnih tokova prema tački gen
- Page 73 and 74: Udeo robnih tokova prema tački gen
- Page 75 and 76: Poređenje rezultata dobijenih LP s
- Page 77 and 78: 4. MODELIRANJE LOKACIJSKIH PROBLEMA
- Page 79 and 80: Tab. 14 Opis materijala koji spadaj
- Page 81 and 82: Donja toplotna moć Najznačajnija
- Page 83 and 84: Sl. 28 Poređenje energetskih gusti
- Page 85 and 86: Sl. 30 Utovar velikih četvrtastih
- Page 87: Kada je reč o iveru, veće količi
- Page 91 and 92: Cene pojedinih goriva značajno se
- Page 93 and 94: − smanjenje raspoloživih količi
- Page 95 and 96: d ij - transportno rastojanje od me
- Page 97 and 98: U modelu je pretpostavljeno da posm
- Page 99 and 100: korišćenje neće ugrožavati živ
- Page 101 and 102: Sl. 34 Mapa gustine žetvenih ostat
- Page 103 and 104: Republike Srbije, iznosi oko 500
- Page 105 and 106: Rashodi finansiranja odnose se na k
- Page 107 and 108: Pad ukupnih troškova jasno je izra
- Page 109 and 110: Porast prosečnih transportnih tro
- Page 111 and 112: Sadašnje stanje, b k i = 1 Rezulta
- Page 113 and 114: Usled veće prostorne gustine bioma
- Page 115 and 116: Sl. 45 Ukupni troškovi generisanja
- Page 117 and 118: Udeo logističkih troškova u troš
- Page 119 and 120: Ukupni troškovi u €/MWh 88 86 84
- Page 121 and 122: Prosečni transportni troškovi za
- Page 123 and 124: one troškove za koje je procenjeno
- Page 125 and 126: − promene udela pojedinih vidova
- Page 127 and 128: Reference: 1. Alumur S, Kara B.Y. 2
- Page 129 and 130: 35. Marti B.V, Gonzales E.F. 2010.
- Page 131 and 132: 64. Vidović M, Zečević S, Kiliba
Change language