Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

obaveze po izvorima finansiranja, dobijene za navedene uslove, po metodi jednakih
anuiteta, svedene na godišnji nivo po jedinici kapaciteta.
Shodno razmatranim kapacitetima, na osnovu iskustava Luke Novi Sad AD i nekih
postojećih zatvorenih centara (vidi poglavlje 2.1), definisani su prosečni godišnji fiksni
troškovi funkcionisanja centara. Oni obuhvataju troškove zarada zaposlenih, komunalne
troškove, troškove osiguranja, održavanja, poreza po različitim osnovama, itd. Vrednost tih
troškova je prosečno 26 €/t kapaciteta godišnje.
Za razliku od fiksnih troškova centara, varijabilni troškovi su računati po jedinici
tokova robe koja prođe kroz centar u toku jedne godine. Definisani su kao prosek troškova
za sve usluge koje se obavljaju na robnim tokovima u centru i iznose 5 €/t.
Postupak testiranja
U skladu sa definisanim matematičkim modelom, za očekivati je da će najveći uticaj
na izbor tipa, kapaciteta i lokacije distributivnih logističkih centara imati izvor i obim robnih
tokova, udeo pojedinih vidova transporta i cena transporta. Iz tog razloga, model je testiran
za šest scenarija, od čega četiri za sadašnje uslove i dva za projektovane buduće uslove.
Prvi scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine;
maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 15 %, vodnog do
15 %.
Drugi scenario – lociranje tri centra, za podatke o uvoznim tokovima robe Republike
Srbije iz 2012. godine; maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %,
železničkog do 15 %, vodnog do 15 %.
Treći scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012. godine;
maksimalni mogući udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 10 %, vodnog do
10 %.
Četvrti scenario – podaci o uvoznim tokovima robe Republike Srbije iz 2012.
godine; jedinična cena železničkog transporta 0,035 €/tm.
Peti scenario – predviđeni obim robnih tokova u 2020. godini; maksimalni mogući
udeo drumskog transporta do 100 %, železničkog do 20 %, vodnog do 20 %.
S obzirom na to da se Republika Srbija trenutno nalazi u periodu ekonomske i političke
nestabilnosti, izuzetno je teško napraviti precizne projekcije ili predviđanja robnih tokova u
bližoj ili daljoj budućnosti. Iz tog razloga, pri definisanju scenarija budućeg razvoja pošlo se
od prognoza za rast bruto nacionalnog proizvoda, pa je shodno tome predviđen rast robnih
tokova od 3 % godišnje do 2020. godine.
Šesti scenario – predviđeni obim robnih tokova u 2018. godini, sa porastom robnih
tokova od 3 % godišnje do svih centara osim do Kragujevca, za koji se predviđa
udvostručenje robnih tokova i to iz pravca Bara i Rijeke; maksimalni mogući udeo
drumskog transporta do 100 %, železničkog do 25 %, vodnog do 15 %. Razlog ovom
projektovanom značajnijem porastu robnih tokova do Kragujevca definisan je usled najava
kompanije "Fiat" o značajnim investicijama koje se očekuju u automobilsku industriju u
Kragujevcu za koju je predviđen rast robnih tokova iz Italije i Kine, koji su u ovom slučaju
pridruženi tokovima iz dve navedene luke. Pored projektovanog porasta robnih tokova, na
osnovu kredita koje su Železnice Srbije dobile 2013. godine za rekonstrukciju železničke
49