Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Nozick i Turnquist (2001) bavili su se lociranjem distributivnih centara za<br />
automobilsku industriju. Koristili su pristup lokacijskih problema sa fiksnim troškovima u<br />
koji su uključili i troškove držanja zaliha. U prvom koraku su uz pomoć modela fiksnih<br />
troškova određivali potreban broj i lokacije distributivnih centara, a u drugom koraku su<br />
sproveli svojevrsno višekriterijumsko odlučivanje o kapacitetu centara suprotstavljajući<br />
troškove i zadovoljstvo klijenata koje se ogleda u brzini reakcije na njihove zahteve.<br />
Prednost definisanog pristupa je svakako u sveobuhvatnosti troškova, a nedostatak što je<br />
model definisan nasuprot automobilskoj industriji zbog čega u drugim slučajevima ne<br />
može da nađe primenu bez izvesnih modifikacija.<br />
Jaramillo i dr. (2002) su istraživali adekvatnost primene genetskih algoritama na<br />
lokacijskim problemima fiksnih toškova, sa i bez kapacitetnih ograničenja, na problemima<br />
maksimalnog pokrivanja i kompetitivnim lokacijskim modelima. Došli su do zaključka da<br />
primena genetskih algoritama daje dobre rezultate, ali zahteva više vremena za<br />
iznalaženje rešenja, nego druge metode.<br />
Klose i Drexl (2005) dali su dobar pregled lokacijskih modela u distributivnim<br />
sistemima.<br />
Klapita i Švecova (2006) su rešavali problem lociranja i alociranja logističkih centara<br />
bez kapacitetnih ograničenja, uz pomoć modela definisanog celobrojnim matematičkim<br />
programiranjem. Modelom su obuhvatili transportne i operativne troškove logističkih<br />
centara, pri čemu se troškovi predstavljaju kao fazi vrednosti. Kriterijumska funkcija<br />
definisanog modela je minimizacija ukupnih troškova. Model podrazumeva korišćenje<br />
samo jednog vida transporta i ima samo teorijski značaj, dok ga je za korisnu praktičnu<br />
primenu potrebno adaptirati. Pored toga obavili su poređenje sledeća tri pristupa:<br />
senzitivnu analizu, klasičan fazi metod i fazi algoritam. Došli su do zaključka da senzitivna<br />
analiza i fazi algoritam daju podjednako dobre rezultate.<br />
Melachrinoudis i Min (2007) su koristili linearno celobrojno matematičko<br />
programiranje pri rešavanju problema redizajniranja mreže distributivnih skladišta, pri<br />
čemu su osnovni kriterijum bili minimalni troškovi. Definisali su model na osnovu kojega je<br />
moguće doneti odluku koja skladišta zadržati, koja zatvoriti, a koliko novih i gde locirati.<br />
Između ostalog, došli su do zaključka da ovaj pristup daje dobre rezultate i pruža<br />
mogućnost proširenja posmatranog problema. Ovaj model može da se smatra korisnim<br />
alatom za redizajniranje mreže skladišta, međutim, nedostatak mu je u tome što u obzir<br />
uzima primenu samo drumskog transporta.<br />
Yang i dr. (2007) su se bavili problemom lociranja distributivnih centara korišćenjem<br />
fazi 2 metoda. Definisali su model koji u obzir uzima troškove transporta od i do centra, kao<br />
i investicione i operativne troškove centra i ima za cilj minimizaciju ukupnih troškova.<br />
Prednost definisanog modela je u sveobuhvatnosti razmatranih troškova, a nedostatak u<br />
mogućnosti variranja - određivanja samo jednog parametra, a to je lokacija centara. Za<br />
iznalaženje optimalnog rešenja koristili su kombinaciju tabu pretraživanja, genetskih<br />
algoritama i fazi simulacionog algoritma. Testiranjem su došli do zaključka da ova<br />
kombinacija algoritama može dati zadovoljavajuće rezultate definisanog problema.<br />
Arnold i i dr. (2004) su, uz pomoć linearnog matematičkog programiranja, modelovali<br />
lokacijski problem železničko-drumskih intermodalnih terminala i formulisali ga kao p hab<br />
2 fuzzy<br />
19
Change language