Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

− smanjenje raspoloživih količina iz drugih razloga, na primer, problemi s
ugovaranjem otkupa, nedostatak potrebne mehanizacije, loše vremenske prilike u
vreme ubiranja, itd.
Vrednosti ovog koeficijenta mogu da se usvoje kao granične, pa se model primenjuje
za obe, ili da ga definišu eksperti u oblasti i poznavaoci lokalnih prilika. Količine realno
raspoloživih žetvenih ostataka dobijaju se množenjem navedenih koeficijenata sa
površinom pod određenim resursima i prosečnim godišnjim prinosom tih resursa po
jedinici površine.
Ovi koeficijenti nisu primenjivani za drvenu biomasu, zato što se smatra da je u
slučaju drvene biomase, s aspekta ubiranja za energetsko korišćenje, postojalo i da će
ubuduće postojati plansko lociranje resursa.
Model razmatra postojanje skupa i = 1, 2, 3 ... I čvorova u kojima se generišu robni
tokovi – čvorovi u kojima su locirana međuskladišta; i skupa j = 1, 2, 3 ... J čvorova u
kojima je moguće locirati postrojenja. Model pravi razliku između skupa t = 1, 2, 3 ... T
tipova postrojenja, koji obuhvata istovremeno i definisane tipove postrojenja i razmatrane
potencijalne nazivne snage tih postrojenja, i skupa k = 1, 2, 3 ... K vrsta raspoložive
biomase.
Pored navedenih skupova u modelu se definiše parametar S koji predstavlja unapred
definisanu ukupno potrebnu instaliranu snagu svih lociranih postrojenja.
Raspoloživa količina biomase vrste k, u nekom čvoru i, definisana je kao:
K
Q = ∑ ∑( p α a b ,)
(4.2.1)
∈
∈
gde je:
p i k – površina obradivog zemljišta na lokaciji i pod biomasom k u ha,
α k – prosečan godišnji prinos biomase k u t/ha,
a i k – koeficijent raspoloživosti biomase k na lokaciji i u zavisnosti od stepena isplativosti
primene savremene tehnologije ubiranja biomase,
b i k – koeficijent raspoloživosti biomase k na lokaciji i u zavisnosti od stepena primene
konzervacijske obrade zemljišta i ostalih uticaja.
ik
I i k i ik k ik k
Potrebna količina biomase vrste k u postrojenju tipa t, definisana je kao:
Q
S ⋅OS
= ∀t
∈T,
∀j
∈J,
∀k
η ⋅DTM
,
k
t t t j , k
∈K
(4.2.2)
Q t,k – potrebna količina biomase tipa k u postrojenju tipa t u t,
S t j – nazivna snaga postrojenja tipa t lociranog u čvoru j u MW,
OS t – broj operativnih sati postrojenja tipa t godišnje u h,
DTM t,k – donja toplotna moć biomase tipa k korišćene u postrojenju tipa t u MWh/t,
η t – koeficijent korisnosti postrojenja tipa t.
t
80