Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

Od 80-tih godina prošlog veka, uporedo sa pojmom logistike javlja se i pojam lanac
snabdevanja (Supply Chain), propraćen pojmom upravljanje lancem snabdevanja (Supply
Chain Management). Od tada pa do danas, u literaturi može da se nađe veliki broj
definicija logistike i lanaca snabdevanja, kao i njihovih međusobnih relacija. Prema
Lambertu i drugima (1998): Lanac snabdevanja je usklađivanje firmi koje donose
proizvode ili usluge na tržište. Prema Chopr-u i Meindel-u (2007): Lanac snabdevanja se
sastoji od svih faza uključenih, direktno ili indirektno, u ispunjavanje zahteva korisnika.
Lanac snabdevanja ne uključuje samo proizvođača i dobavljače, nego i prevoznike,
skladišta, maloprodaje, pa i kupce. Prema Ganeshan-u i Harrison-u (1995): Lanac
snabdevanja je mreža objekata i distribucionih opcija koja obavlja funkcije nabavke
materijala, transformacije tih materijala u poluproizvode i gotove proizvode, kao i
distribuciju tih gotovih proizvoda kupcima.
Na osnovu svega navedenog, može da se zaključi da lanac snabdevanja obuhvata
sve učesnike, od početnog snabdevača, pa do krajnjeg korisnika, koji su povezani: tokom
materijala, povratnim tokom materijala, informacionim tokovima (upravljačkim i kontrolnim)
i finansijskim tokovima, a da se upravljanje lancem snabdevanja odnosi na integraciju,
koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti i procesa kod svih učesnika lanca na različitim
nivoima – od strateških, preko taktičkih, pa do operativnih aktivnosti, pri čemu stalno mora
da se ima na umu činjenica da svaki član lanca utiče na visinu ukupnih troškova i na
vrednost proizvoda/usluge za krajnjeg korisnika. Naravno, cilj upravljanja lancem
snabdevanja jeste podizanje njegove profitabilnosti, što može da se ostvari samo preko
podizanja ili održavanja nivoa konkurentnosti, tj. preko podizanja nivoa kvaliteta
opsluživanja korisnika sa jedne strane i snižavanja ukupnih troškova lanca sa druge strane
(Vlajić i dr, 2005).
Troškovi u lancu snabdevanja predstavljaju jednu od najznačajnijih performansi, iz
razloga što je cilj svake kompanije i lanca snabdevanja sticanje profita i podizanje
konkurentske prednosti. Jedan od prvenstvenih načina za postizanje postavljenog cilja
jeste snižavanje ukupnih troškova lanca snabdevanja. Ukupni troškovi lanca snabdevanja
se, po pravilu, sastoje iz sume troškova po procesima, koji se u lancu snabdevanja
pojavljuju.
Zbog značaja koji logistički troškovi imaju u lancima snabdevanja, postavlja se
pitanje na koji način da se efikasno optimizuju, tako da efekti budu merljivi na nivou
celokunog lanca. To prvenstveno zahteva strateški pristup u formiranju ili reformi nekog
lanca snabdevanja, uzimajući u obzir sve njegove specifičnosti.
Jedan od najvažnijih koraka u strateškom pristupu optimizaciji lanaca snabdevanja
jeste lociranje objekata koji su deo posmatranog lanca. Optimalnim lociranjem objekata u
kontekstu tokova materijala u posmatranom lancu snabdevanja sprovodi se preliminarna
optimizacija funkcionisanja celokupnog lanca i stvaraju podloge za donošenje adekvatnih
taktičkih i operativnih odluka. Istovremeno, ukoliko objekti u datom lancu snabdevanja nisu
optimalno locirani, stvaraju se negativni preduslovi za funkcionisanje tog lanca, koje je
gotovo nemoguće ispraviti ili promeniti, bilo koliko uspešnim i adekvatnim taktičkim i
operativnim odlukama, čime nastaje svojevrsan domino efekat u pogoršanju performansi
lanca snabdevanja i značajnog povećanja ukupnih troškova.
3