Disertacija - Univerzitet u Novom Sadu

− ruta E79 - Beograd – Vrbnica (- Bar);
− ruta E85 - (Budimpešta - ) Subotica - Niš - Preševo ( - Skoplje - Atina);
− ruta E771 - Subotica – Vrbnica ( - Vinkovci - Sarajevo);
− ruta E66 - Beograd - Vršac ( - Temišvar - Bukurešt).
Samo oko 45 % pruga u Republici Srbiji ima dozvoljeno osovinsko opterećenje do
22,5 t, dok je na 30 % pruga to opterećenje ispod 16 t. Dozvoljena brzina prelazi 100 km/h
na svega 3,2 % pruga, a najveći deo (oko 50 %) mreže dozvoljava maksimalnu brzinu do
60 km/h. S izuzetkom pojedinih sekcija pruga Beograd - Šid i Velika Plana - Niš, koje su
dvokolosečne, elektrificirane i na nekim deonicama dozvoljavaju veće brzine, sve ostale
pruge imaju zastarele tehničke i tehnološke parametre. Na nekim sekcijama ovih pruga
ima deonica u vrlo lošem stanju, usled čega se brzina na tim deonicama često privremeno
ograničava na 20 km/h ili niže. Procenjuje se da je udeo železničkog transporta, poslednjih
godina, u Srbiji, između 10 i 15 %. (Anonim, 2007b)
Pouzdanost zvaničnih izvora u Srbiji najbolje oslikavaju podaci za koridor VII, dati u
Strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u
Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine, u kojoj piše: Koridor VII je reka Dunav, koja
spaja centralnu Evropu preko Republike Srbije sa Crnim morem. Pogranična je reka i
protiče preko teritorije Republike Srbije u dužini od 588 km. Iako ima izrazit potencijal kao
prevozni put, robni tokovi na Dunavu čine svega 10 % robnih tokova na Rajni. U pogledu
godišnjeg obima transporta i kapaciteta najvažnije luke su Beograd, Pančevo, Smederevo
i Prahovo. Najveći broj luka na unutrašnjim plovnim putevima u Republici Srbiji povezan je
sa glavnim železničkim prugama i putevima ili su veoma blizu njih, što ima strateški i
logistički značaj. Samo luke Beograd i Pančevo imaju kontejnerske terminale, mada je
obim kontejnerskog transporta bio veoma mali, dok ostale luke nude raznovrsne usluge i
uglavnom su specijalizovane za opšti i rasuti teret. Ukupni promet luka u 2000. godini bio
je oko 40 % prometa iz 1989. godine. Na tako veliko smanjenje naročito je uticao pad
domaćeg transporta. Uz malo povećanje, u 2004. godini transport robe u lukama dostigao
je 8,7 miliona tona. Očekuje se da će obnavljanjem i povećanjem proizvodnje u velikim
industrijskim postrojenjima u Republici Srbiji (čeličane, hemijska industrija, cement, nafta)
tražnja za vodnim transportom robe značajnije porasti, zbog njegovih komparativnih
prednosti. Procenjuje se da je udeo vodnog transporta na unutrašnjim plovnim putevima,
poslednjih godina, u Srbiji, između 7 i 10 %. (Anonim, 2007b)
Radi aktivnijeg učešća Srbije u projektu razvoja panevropskog vodnog "Koridora 7",
reke Dunav, Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je izradu Master plana razvoja
plovnih puteva Srbije do 2025. godine (Anonim, 2005), koji predviđa da se do tada rečni
saobraćaj u Srbiji poveća čak četiri puta, odnosno da bi plovnim putem Srbije trebalo da se
realizuje 30 % ukupnog saobraćaja.
Nažalost, manjkavosti Strategije i Master plana već su dokazane u praksi, naročito u
vezi sa lukom Novi Sad. Ova luka ima gotovo iste mogućnosti pretovara kontejnera kao i
luke Beograd i Pančevo, a u 2012. godini pretovarila je preko milion tona tereta, što govori
u prilog njenom značaju i delimično demantuje podatke date u Anonim, 2005 i Anonim,
2007b.
Poslednjih godina u EU se čine veliki napori kako bi se udeo železničkog i vodnog
transporta povećao, ne toliko na račun postojećih tokova robom drumom, koliko na račun
očekivanog porasta robnih tokova. Velikim ulaganjima u železnicu, Nemačka je uspela od
47