Untitled - Treći Trg

Ponekad, kad podignem glavu ošamućenu od knjiga u koje
upisujem tudje rečenice i odsustvo vlastitog života, osećam neku fizičku
mučninu koja je možda posledica mog pognutog položaja za stolom, ali
koja nadilazi cifre i moje razočaranje. Život mi se gadi kao kakav beskorisni
lek. I tada uvidjam, u savršeno jasnim vizijama, kako bi bilo lako odagnati
ovu dosadu, samo kad bih imao snage da želim da je zaista odagnam.
Živimo po sili akcije, odnosno po sili volje. Oni medju nama koji ne
umeju da žele (svejedno da li su geniji ili prosjaci), postaju braća po nemoći.
Šta mi vredi da sebe proglasim za genija, ako sam pomoćni knjigovodja?
Kad je Sezario Verde rekao svom lekaru da nije on gospodin Verde,
trgovinski činovnik, već Sezario Verde pesnik, upotrebio je jedan od izraza
besmislene oholosti, koji zaudaraju na taštinu. On je, jadničak, oduvek bio
samo gospodin Verde, trgovinski činovnik. Pesnik se rodio posle njegove
smrti, jer se posle njegove smrti rodilo uvažavanje pesnika.
Delati – eto prave inteligencije. Biću ono što želim da budem. Ali
treba da želim da budem ono što ću biti. Uspeh se sastoji u postizanju
uspeha, a ne u preduslovima za njegovo postizanje. Svaki prostraniji
komad zemljišta ima uslove za palatu, ali gde je palata ako je ne podignu
na tom zemljištu?
Samo jedna stvar me čudi više od gluposti s kojom većina ljudi živi
svoj život: inteligencija koja se krije u toj gluposti.
Jednoličnost običnih života je, naizgled, zastrašujuća. Ručam u ovoj
prostoj kafani i gledam tamo, iza pulta, figuru kuvara i ovde, pored mene,
kelnera, već ostarelog, koji me služi kao što, koliko mi je poznato, već
trideset godina služi u ovoj istoj kući. Kakvi su životi tih ljudi? Već četrdeset
godina ona senka od čoveka provodi gotovo čitav dan u kuhinji; retko uzme
poneki dan odmora; spava relativno malo; odlazi s vremena na vreme u
svoj zavičaj, odakle se vraća bez kolebanja i bez žaljenja; odlaže na stranu
polagano novac koji lagano pristiže, bez namere da ga troši; razboleo bi
se kad bi morao zauvek da napusti svoju kuhinju i da se povuče na zemlju
koju je kupio u svojoj rodnoj Galiciji; već četrdeset godina živi u Lisabonu,
a nikad se nije prošetao čak ni do Rotunde, niti je bio u pozorišti, ako
&
&
101