Untitled - Treći Trg

M. S.: Jedinstvo pesničkog pokolenja – stvar je
prilično uslovna, ograničena manje-više slučajnim
saglasjem rečnika, tematike i shvatanja o zadatku
pesnika. U tom smislu, pokolenje je uvek šire od
škole. To takođe mešaju sa omiljenim vežbama
u žanru fotorobota. Tim više, neko je željan slave
– prirodno svojstvo koga rado praktikuju pesnici,
bez obzira na uzrast i pol, a reforma jezika, o kojoj
Vi govorite, za sada ima kozmetički karakter. Ono
što je meni zanimljivo u tekstovima tih pesnika,
odnosi se pre svega na sferu sadržine. No praviti
granice među pokolenjima, deliti autore na mlade,
sasvim mlade i najmlađe – to je nezahvalno zato
što svi mi nezadrživo starimo.
(„Akcija“ 14.03. 2006.)
Preveo s ruskog Borivoj Vezmar
MEĐU STVARNOSTIMA KOJE SU NAM
DOSTUPNE SAMO SU PRIRODA I KOSMOS
ISTINA
Biserka Rajčić: Ko si kao pesnik?
Erik Ostrovski: Teško pitanje. Seže za
samosaznanjem koje ne posedujem. Da ga
posedujem po svoj prilici ne bih mogao više
da pišem stihove, ili ta dela ne bi bila vredna.
Celokupno moje „neznanjec“ u vezi s tim zapisano
je u delu koje sam naslovio sa „Pesnik“ i koje
mi je poslužilo kao predgovor za izbor pesama
Muzika na bregu objavljen prošle jeseni. Znanje
za pesnika, po meni, je ubistveno. Na primer, ja
Erik Ostrovski (Eryk
Ostrowski) rođen
je 1977. godine u
Krakovu. Studirao
je poljski jezik i
književnost. Piše
poeziju, prozu i
eseje. Član je Kruga
mladih autora pri
krakovskom Savezu
poljskih pisaca.
Debitovao je 1994.
u kulturnom dodatku
dnevnika Odjek
Krakova ciklusom
pesama Ljudi na
aerodromu. Bavi se
izdavanjem poezije.
Veoma je aktivan i na
planu popularizacije
krakovskih pisaca.
Objavio je sledeće
zbirke pesama:
Snežne planine
(1996), Tumaranja
u svitanje (1997),
Ultramarin (1997),
Sunce (1999), Ljudi
čije prisustvo je
dovoljno (2003),
Metvica (2004),
Muzika na bregu
(2006); eseji:
Tumaranje u zoru,
Pripovest o Ani
Kajtohovoj (1997),
Vislava Šimborska:
„kosmička Odiseja“
(2006).
73