Untitled - Treći Trg

nekog profu u srednjoj školi, nekog matematičara, psihologa... Takve je
ona sreće! I tako od kako zna za sebe. I sad još i smrdi – strašno!
– Ja ću umreti mlada i nesrećna! kao Branko koji se spičio sa mosta dole,
rekla bi ona, kad bi znala kako je most dobio ime.
Imala je naivne predstave o smrti. Pokušala je da čita „Tibetansku knjigu
mrtvih“, „Bibliju“ i te poznatije knjige, ali „sve je to samo papir“. Njena vizija
smrti bila je tako naivna i tako životna, kao da je već sto puta umirala.
Čovek umre, mislila je, i onda mu u telu popuste sve kočnice, duša mu se
otme, kao jezik pijandure i krene da luta po nebu (mislim duša). Naleti na
nekog boga, popriča sa njim i posle toga sve bude ok. Ne zna kako, zašto,
ali se sve nekako sredi i dođe na svoje.
Naravno, da bi umrla prethodno mora da rodi makar jedno dete: to je dil sa
bogom koji se podrazumeva. To je prirodno, jer samo tako bog može da
nastavi svoj posao na zemlji, a nas da ostavi na miru u tom nekom raju. E,
tu je čvor! Ko da joj napravi dete?! Nisu ni svi muškarci bogu ugodni, pa
da im se seme nastavi. Prelazila je sa novobeogradske na stranu Starog
grada i kako se približavala zgradi na kojoj je svetlela reklama za Johny
Walker sve jače se čulo fenomenalno izvođenje Dvoržakovih „Slovenskih
igara“ (conducter Nevil Mariner). Saška ga nije registrovala.
Saša je istezao prste, pucketao zglobovima i kolačio oči na bioskopsko
platno, dok je mesnati, dugokosi nemački plavušan na ekranu svršavao u
usta nekoj nesrećnici. Pornići u bioskopu su skroz ok, samo je problem ako
neće da ti se spusti posle filma, a svetla se upale. Iz poslednjih redova se
čulo stenjanje. Neko je svršavao, a Saša je redovno dolazio kako bi jedanput
smogao snage i otišao u poslednji red, pa da makar drka u društvu, ali je
uvek ostajao napred – neki sram ga je obuzimao i pri samoj pomisli.
– Mrzim pedere. Mor’o bi’ da ga ubijem ako mi neki od nji’ priđe.
Sat vremena posle bioskopa imao je dogovoren sastanak sa Saškom.
Bolje da svrši u WC-u, mislio je, nego da ga uhvati neizdrž na sudaru.
Svako ima neku svoju bizarnu fantaziju, mislim erotsku. Saša je, kad god
je izlazio iz sale prema WC-u, imao osećaj da je on lik iz nekog pornića i
tad bi mu potencija skočila 101%.
– Ja nisam čovek sa margine društva, naravno. Imam čudne seksualne
navike, ali to je ok.
Prozorče WC-a je gledalo na stan nekog profesora klavira, koji je upravo
držao čas. Učenica od 10-15 godina. Saša se popeo na WC-šolju i drkao
27