Untitled - Treći Trg

kako kaže psihologija, ličnu zbirku kognitivnih mapa. Imamo plan grada
u kojem živimo – ili naše kuće, ili našeg sentimentalnog sveta, ili jezika,
ili matematike – i on nam pomaže da se orijentišemo. Ova kartografska
metafora treba da bude odbačena, i to je najgore što joj se može dogoditi,
jer je previše statična. Sadržaj naše memorije više liči na knjigu uputstava
za gradnju nečega, budući da je informacija uključena u aktivne planove.
Zbog toga, možemo govoriti o stvaralačkoj memoriji.
5
Ortega je rekao da je za bujnu imaginaciju neophodno imati bujnu memoriju,
i potpuno je bio u pravu. Veliki deo operacija koje nazivamo stvaralačkim
počivaju na veštoj eksploataciji memorije. Ona je veliki sistem matrica; od
njih će zavisiti naša moć da izvučemo informaciju iz sveta oko nas. Rečeno
jednim više tehničkim izrazom, memorija je univerzalno apriorna iskustvu.
„Ono što nazivamo stvarnošću jeste određeni odnos između senzacija
i sećanja u čijem smo istovremenom okruženju“, pisao je Marsel Prust,
sažimajući u jednu rečenicu svoj duboki roman, stekavši slavu svojim
delom koje govori o memoriji. Bergson, njegov duhovni brat, rekao je nešto
veoma slično: „Opažati, pre svega, znači sećati se.“ A, budući da opisivati
znači pripovedati o onome što se opaža, može se zaključiti da je deskripcija
takođe prožeta pamćenjem, iako ponekad to ne priznajemo.
Navešću dugačak odlomak jednog velikog pisca koga je zanimao deskriptivni
metod jer je smatrao da je istina otkriće, a opisivanje pripovedanje o viđenom;
mislim na Martina Hajdegera i na njegov komentar jedne duboko emotivne
Van Gogove slike na kojoj je naslikan par starih čizama. On razmišlja o
svrsishodnosti korisnog i to, zbilja, otkriva u čizmama. „Ali, kako?“ – pita
se. Ne opisivanjem i objašnjenjem nekih realno prisutnih čizama; niti
opisujući proces pravljenja obuće; niti razmišljajući o konkretnoj upotrebi,
ma gde, nekih konkretnih čizama, nego jednostavno stavljajući nas pred
Van Gogovo platno. Slika je sve rekla.
Slede reči koje je Hajdegeru kazala slika, o svrsishodnosti korisnog ili,
o onome što je on video na slici, govoreći poetskim jezikom: „U mračnoj
praznini izlizane unutrašnjosti čizama ostao je oblikovan umor marljivih
koraka. U gruboj težini čizama zadržana je žilavost sporog hoda preko
jednoličnih brazdi raspršenih po polju, preko kojeg briše oštar vetar. U
čizmama je pohranjena vlažnost i zasićenost zemlje. Ispod đonova promiče
88